Iako je nasledila kulinarski talenat, ona ga je dodatno transformisala postigavši originalni lični pečat prepoznatljiv na svetskoj sceni.
Govorimo o ženi koja vodi restoran sa tri Mišlenove zvezdice, ali i o umetnici ukusa, koja je svoj senzibilitet pretvorila u najfiniju gastronomsku poetiku.
Porodično nasleđe koje je oblikovalo legendu
Rođena je u Valansu, u srcu regije Drôme, odrastavši u blizini restorana koji je već ostavio traga u francuskoj gastronomiji. Ipak, njeno kulinarskio putovanje nije započelo na tradicionalan način. Anne se prvo opredelila za studije, putovanja u Japan i SAD, a onda se sa 23 godine vratila kući i obukla kecelju. Bio je to početak revolucije. Nažalost, brzo ju je zadesila tragedija, otac Jacques, njen uzor i mentor, umire samo tri meseca nakon što je počela da uči od njega. Porodični restoran izgubio je treću Mišlenovu zvezdicu, i za Anne-Sophie to postaje lična misija – da povrati ugled restorana, ne iz ambicije, nego iz poštovanja prema višedecenijskog tradiciji. Deset godina kasnije, to joj je i pošlo za rukom. Postala je prva žena u Francuskoj koja je to postigla, a ona se nije tu zaustavila.
Nežnost, odvažnost i balans – kuhinja u tri reči
Anne-Sophie ne govori o kuvanju kao o dominaciji ili spektaklu, već je za nju kuhinja prostor za emociju, mesto susreta i otkrića. Njen kulinarski potpis poznat je po neočekivanim kombinacijama – dimljeni kozji sir sa berlingot pastom, langustini sa medom, jastog u sosu od crvenih bobica i celera. Kombinacije koje i na papiru zvuče hrabro, a na tanjiru su čista harmonija. Inspiraciju Anne crpi iz svojih putovanja, susreta, razgovora, ali i zaboravljenih sastojaka koje vraća u fokus, poput raznih vrsta cvekle. Od mirisa i boja, do tekstura, sve ima ulogu u multisenzornom doživljaju koji pažljivo režira.
Maison Pic – kuća koja diše kroz generacije
Ova porodična epopeja ispisana raznovrsnim kreativnim jelima, koju je svaka generacija dopunjavala svojim stilom, više je od restorana. Od prabake koja je kuvala ono što je pradeda lovio, preko njenog dede Andrea i oca Jacquesa, svako je dodavao nešto svoje u gastronomski narativ kuće. Anne-Sophie u saradnji sa svojim suprugom danas oblikuje ovaj kutak kao pozorišnu scenu, a svaki obrok kao dramu u više činova. Njena je kuhinja nadaleko hvaljena, uvek precizna i nežna, suptilna ali neustrašiva. I uvek iskrena. Jer za Anne-Sophie doslednost je stanje duha, a autentičnost, kako sama kaže, dolazi iz unutrašnje istine, a ne iz potrebe da se bude deo nekog trenda.
Svojim stavom, tihim ali čvrstim, Anne menja percepciju o prisustvu žena u visokoj gastronomiji. Pokazuje strast, i predanost koji ne znaju za granice – nekome je lako izgubiti se u hiperprodukciji ukusa i formi, ali Anne uspeva da odoli izazovima i ostane verna svojim korenima, ali i budućnosti.