Postoje likovi koji nadžive svoje finale. Žive u kulturi nezavisno od toga što su pisci stavili tačku — u muzici, modi, načinu na koji fanovi nose kapu i trodelno odelo. Tommy Shelby je jedan od njih.
Četiri godine nakon što je Peaky Blinders zatvorio poslednju epizodu, Steven Knight i Cillian Murphy odlučili su da otvore novo poglavlje. 20. marta, film je stigao na Netflix — i smeštеna u kontekst Drugog svetskog rata, priča je dobila dimenziju kakvu serija nikada nije mogla sebi da priušti.
Čovek koji ne može da umre
Kada film počinje, Tommy Shelby nije onaj koga pamtite. Živi u izolaciji na seoskom imanju, piše roman i izbegava sve što ga je izgradilo. Murphy je rekao da je Tommy ovde najranjviji do sada — da se nalazi u nekom međuprostoru, ni živ ni mrtav, niti deo sveta niti oslobođen od njega. Sin Duke, preuzeo je Peaky Blinders i vodi ih kao da je 1919. — sa istom sirovošću, ali bez iskustva koje jedino vreme može dati. Kada sestra Ada dođe na imanje i ispriča šta se dešava u Birminghamu, Tommyjev povratak nije izbor. Sin je jedini ulog koji ne možete odbiti.
Istorija kao pravi protivnik
Priča se odvija u novembru 1940. Nacistički avioni bombarduju fabriku municije u Small Heathu. Iza toga stoji šira operacija: falsifikovane britanske funte kojima bi se urušila ekonomija zemlje, a mladi Duke postaje pijun u igri čije razmere ne razume. Reditelj Tom Harper, koji je potpisao prve epizode Peaky Blinders, i Knight koji je pisao svaku sezonu, koristili su filmski format upravo za ono što televizija nije mogla — Drugi svetski rat kao stvarni okvir, sa moralnim teretom koji taj period nosi. Film je premijerno prikazan 2. marta u Birminghamu, od 6. marta je u bioskopima, a na Rotten Tomatoes trenutno drži 92 odsto pozitivnih kritika.
Tommy Shelby kao besmrtna figura
Besmrtni čovek nije metafora bez pokrića. Tommy Shelby je oduvek bio figura koja odbija kraj koji joj drugi pišu — preživeo je rat, politiku, porodične tragedije i sopstvene demonе. Ironično je što film koji nosi to ime funkcioniše istovremeno i kao oproštaj. U vremenu koje neumorno traži nove junake, retko se dešava da jedan lik ostane prisutan i kada više nema potrebu da se dokazuje. Tommy Shelby je preživeo zato što je uvek bio korak ispred sopstvenog kraja.
Možda zato ovaj film ne deluje kao nastavak, niti kao kraj. Deluje kao trenutak u kom lik prestaje da beži od sopstvene priče i konačno je prihvata kao završenu. A kada neko poput Tommy Shelbya prestane da ide dalje, ostaje tišina koja vas natera da se zapitate da li je kraj zaista kraj, ili samo mesto na kom priča počinje da živi bez njega.