Neki umetnici slikaju ono što vide. Drugi pak slikaju ono što osećaju kao da su videli, ali nisu sigurni kada.
Rizrizrizz pripada drugoj grupi. Njegov rad izgleda kao fragmenti tuđih sećanja. Figure su meke, životinje deluju poznato, pokreti su uhvaćeni negde između trenutka kada se dešavaju i trenutka kada nestaju.
Fragmenti koji deluju kao da ih pamtite odnekud
Boje koje Rizrizrizz koristi su pastelne, blage, kao izbledele fotografije koje ste našli u kutiji na tavanu. Ali potezi su grubi, namerno nesavršeni, kao da umetnik nije želeo da slika bude previše precizna jer bi time izgubila ono što je čini intimnom. Cela slika ostavlja utisak da ste je već videli – možda u snu, možda kao dete, možda nikada zapravo, ali poznati osećaj je tu. Rizrizrizz je rođen na Tajvanu, odrastao je u okruženju gde su tradicija i modernost koegzistirali. Njegove slike i skulpture postavljaju scenu i ostavljaju vas da je dovršite.
Emocije kroz formu koja ne krije ranjivost
Motivi su jednostavni: ljudi, životinje, predmeti iz svakodnevnog života. Ali način na koji ih Rizrizrizz prikazuje čini ih intimnim. Postoji emotivna ranjivost u tome kako figure stoje, kako se kreću, kako zauzimaju prostor. Ali forma je snažna – to je balans koji retko ko postiže, a da ne padne u jednu od dve krajnosti. Rizrizrizz spaja boje da bi bile odgovarajuće osećaju koji pokušava da uhvati. I to osećanje se menja zavisno od toga ko gleda. Neko vidi nostalgiju, neko vidi melanholiju, neko vidi radost koja je prošla ali je ostavila trag. Sve zavisi od toga šta nosite sa sobom kada stanete ispred slike.
Rizrizrizz pravi umetnost za trenutke kada stanete ispred slike i odjednom poželite da je vidite u svom stanu, zato što deluje kao da tamo pripada oduvek. Kao da je deo vaših uspomena, iako niste bili tu kada je nastala. I to je ono što umetnost treba da radi – da vas podseti da imate sećanja koja niste svesni da postoje, osećanja koja niste znali da možete da imenujete, i trenutke koje pamtite drugačije nego što su se zapravo desili. Rizrizrizz hvata te trenutke i pretvara ih u nešto što možete zauvek da gledate dok ne shvatite šta zapravo osećate.