Karl Holmqvist ne slika. Ne pravi skulpture. On piše. Ali ono što piše nije za čitanje u klasičnom smislu – to su reči koje postoje kao vizuelni objekti, instalirane na zidove, projekovane kroz video, štampane u knjige koje grade ritam.
Ovaj švedski umetnik koristi jezik kao materijal. A kada jezik postane materijal, prestaje da služi komunikaciji i počinje da ispituje kako funkcionišu značenje, zvuk, forma. Holmqvist uzima fraze iz pop kulture, svakodnevnog govora, poezije – i rearanžira ih tako da funkcionišu kao objekti. I to ga čini vrednim pažnje.
Tekstovi koji zauzimaju prostor
Kada Holmqvist instalira tekst na zid galerije, on pretvara ceo prostor u jezičku situaciju. Velika, bold slova. Fraze koje se ponavljaju. Reči koje nemaju kontekst. ”WHAT WHEN WHY WHO“ – instalacija koja funkcioniše kao pitanje bez odgovora, kao rečenica koja traži da je popunite sopstvenim značenjem. Holmqvist ne objašnjava šta reči znače. On ih stavlja tamo i pušta posmatrača da odluči da li čita, gleda, ili oseća. I tu leži sva moć. Možete stajati ispred Holmqvistovog rada i ne razumeti ga intelektualno, ali osećate kako ritmom reči menja prostor u kom se nalazite.
Pop kultura kao materijal
Holmqvist koristi fraze iz reklama, naslove pesama, fragmente filmskih dijaloga kao građevinski materijal. Uzima jezik koji svi poznaju i dekonstruiše ga do tačke gde prestaje da bude prepoznatljiv, ali ostaje blizak. Video radovi prikazuju tekst koji se pojavljuje i nestaje, menja boju, vibrira. Neki radovi uključuju recitovanje fraza koje gube smisao što ih više ponavljate, ali dobijaju muzikalnost. Holmqvist tretira jezik kao nešto što se raspada, ponovo gradi, menja oblik. I upravo ta nestabilnost čini njegove radove živim. Jer jezik nije fiksan. Menja se svaki put kada ga izgovorite, pročitate, napišete. Holmqvist to zna. I pravi umetnost koja to dokazuje.
Karl Holmqvist ne traži od vas da razumete šta reči znače. Traži od vas da primetite kako funkcionišu – kao vizuelni elementi, kao ritmički obrasci, kao objekti koji zauzimaju prostor i menjaju način na koji ga doživljavate. Holmqvist pravi umetnost u kojoj reči ne objašnjavaju ništa. Samo postoje. Glasno. Vidljivo. Prisutno.