Znate je kao DJ-a. Ona istražuje, pronalazi i razotkriva nove dimenzije zvuka, i tako kreira svoj univerzum u kom muzika ne poznaje pravila.
Ona je jedna od retkih koja vodi kul život koji se ne uči, već živi- prirodno i bez forsiranja.
U Nekad i Sad razgovoru, Sonja Pavlica ne gleda unazad sa nostalgijom, gleda sa zahvalnošću. Svaka faza, svaka greška, svaka fotografija je deo puta koji ju je doveo do verzije sebe koju danas živi bez izvinjenja. Njene uspomene iz onoga što je bila i što je prerasla stoje kao dokaz da autentičnost nije performans već ono što istinski nosimo i u sebi i što, bez obzira na sve, ostaje.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Moja unutrašnja devojčica je moj beskonačni izvor inspiracije. Ona je ta koja me pogura svaki put kada zapnem, kad je teško, koja od prvog dana veruje u moć ljubavi i to da ljubav uvek pobeđuje. Kako rastemo, susrećemo se sa mnogim stvarima koje pokušavaju da nas promene – ali uprkos svim izazovima, važno je da zadržimo tu životnu radost u sebi i da nastavimo da verujemo u ljubav i da, šta god život servira, biramo ljubav. Cenimo prave vrednosti i negujemo male stvari koje život čine velikim, kao i sve ono što nas povezuje, ispunjava, vraća sebi i za šta smo zahvalni.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Šiške Šiz – da, ponela bih ih i danas! Kao pravi blizanac, stalno sam istraživala i menjala trendove, i sada na sve te faze gledam kao zabavnu i šarenu celinu svog stila.
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Moj odlazak u modnu agenciju bio je prelomni trenutak. Isprva nisam želela da idem, ali danas sam zahvalna na toj odluci jer me je naučila kako da se izrazim, da verujem u sebe i da upoznam sebe kroz objektiv i pogled posmatrača. Pored toga, moj odlazak u Milano bio je još jedan veliki korak – susrela sam se sa izazovom da živim sama u novom gradu, sama u svetu, gde sam učila da se oslonim na sebe, istražujem i razvijam svoje samopouzdanje. ‘Pre’ fotografija bi prikazivala nesigurnost, dok bi ‘posle’ oslikavala radost, hrabrost i snagu, ali i veliko samopouzdanje da koračam svojim putem.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Moja mršavost je nekada bila nešto što sam doživljavala kao manu – često sam bila meta uvreda zbog toga. Sećam se da sam jednom, kao mala, došla iz škole i pitala mamu: ‘Zašto nisi više jela kad si bila trudna sa mnom?’ Ipak, vodila me je neka moja unutrašnja mudrost, pa nisam sve uzimala previše lično. Učila sam kako da se zaštitim i kako da preživim u takvom okruženju. Danas sam zbog toga najsrećnija – jer idem kroz život sa lakoćom, autentičnošću i snagom koja je izrasla iz svega toga.
Koje fotografije iz tvoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možeš li nam otkriti neku od tih tajnih slika?
Za mene su sve slike deo mog putovanja i učile su me nečemu – neke su smešne, neke nostalgične, ali sve su me oblikovale. Mislim da je tajna zapravo u tome kako nosimo te trenutke sa sobom, a ne u tome da ih pokazujemo ili skrivamo. Svaka slika ima svoju priču i to je ono što je zaista cool.
Ako bi mogla da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto?
Ne bih mogla da izdvojim samo jedan dan… mada, volela bih da se vratim u prvi dan kada sam došla na ovaj svet, da vidim kako sam tada videla sve(t) ! Hahaha, tad mi outfit definitivno nije trebao.
Koja te pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Film ‘5 element’ me je oduvek privlačio na način koji je teško objasniti. Svaki put kada ga pogledam, vraća me u mladost i budi jake emocije – energiju, radoznalost i osećaj slobode koji sam tada osećala.
Šta misliš kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenila nešto na njoj?
Vidim tu sramežljivo slatku pozu i iskreno ne bih menjala ništa… Ta fotografija je deo mog putovanja i podseća me koliko sam rasla od tada.
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Samo hrabrost. Uvek savetujem mladima da istražuju i upoznaju sebe, da budu slobodni, da se ne boje da pogreše i da probaju nove stvari. Stil je igra, i svaki pokušaj je deo vašeg ličnog puta ka autentičnosti. Oslušni svoju dušu – ona je uvek inovativna i zanimljiva. Univerzumi se 🙂
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Danas sam zadovoljna ko sam i ko postajem. Čak i da je neka odluka bila drugačija, ne bih bila ovde gde sam sada – sve se dešava sa razlogom. Svaka odluka oblikovala je put do svesti. Život je škola i kroz njega učimo važne lekcije. Kada bi svi shvatili da smo jedni drugima učitelji, svet bi bio lepše mesto.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi voleo da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Oduvek sam volela da iznesem svaki komad od kreatora na pisti na najlepši mogući način i da osetim samu kreaciju. Pored toga, volim i da se vraćam u orman mame i bake – zamišljam kako te stvari toliko dugo traju i koliko priča nose sa sobom. Svaki komad nosi uspomene i emocije, i upravo zbog toga su nezamenjivi.
Postoji li neka fotografija iz prošlosti koja savršeno predstavlja ko si bila tada, a koju bi volela podeliti sa nama?
Uvek nosim Sunce sa sobom. Ova fotografija me uvek podseća na tu energiju, radost i svetlost koju sam imala, i koju i danas čuvam i nosim kroz život.