Već petnaest godina, iza vrata radionice u centru Beograda, nastaju komadi koji su zamišljeni kao produžetak ličnog odnosa prema telu, materijalu i dizajnu.
Osnovan od strane Olge, Damsel in Distress brend počiva na ručnoj izradi, radu po meri i ideji da intimna odeća ne treba da bude ni isključivo funkcionalna ni isključivo dekorativna — već nešto između, prostor za istraživanje forme, teksture i neočekivanih detalja. U vremenu ubrzane proizvodnje, Damsel in Distress ostaje veran sporijem, preciznijem procesu — onom koji se vidi tek kada komad obučete.
U razgovoru koji sledi, Olga govori o počecima brenda, odlukama koje su ga oblikovale i o ručnoj izradi kao svesnom izboru u vremenu masovne produkcije.
Za 10 godina postojanja Silky trouglića u ponudi, poželeli smo da vas obradujemo darivanjem, a uslove učešća pročitajte na našem Instagram profilu.
Posle 15 godina postojanja, šta je ostalo potpuno isto u načinu na koji pristupate dizajnu — a šta se najviše promenilo?
Pristup je ostao isti…ipak, kroz godine ja sam sazrevala i kao žena i kao dizajner, pa tako sad vidim dizajn mnogo ozbiljnije, i stavljam fokus u dizajnu na važnim stvarima, kao što je kvalitet i udobnost.
Čini se da Vaš dizajn uvek ima neki neočekivan detalj — šta Vas motiviše da “pomerate granicu”?
Ja lično smatram da svaki dizajn mora pomeriti granicu. Biti dizajner zahteva hrabrost, da rizikujete. Nema ono „Igrati na sigurno“, kad to kažem mislim na svaku vrstu dizajna. Jer u ovakvim poslovima ništa nije sigurno. Upravo to je ono što me motiviše, da je možda baš sledeći moj dizajn nešto najlepše što sam napravila, ta neizvesnost, adrenalin u svemu tome.
Radite sa svilom, ali ne ograničavate se na nju. Šta za Vas čini “dobar” materijal za intimnu odeću?
Pre par dana sam sa mojom sestrom pregledavala sajtove u potrazi za lepom pamučnom majcom, nemoguće je bilo pronaći majicu, a da nije mešana sa sintetikom. Danas je prava retkost, kupiti nešto napravljeno od prirodnih materijala. Naravno da je ovo savremeno doba i da sinetetike i plastike ima u svemu. Upravo u tome vidim čar malih brendova, oni daleko više brinu o tome da li je materijal prirodan i kakav mu je kvalitet. Ako i koristim materijale sa poliesterom, gledam da budu reciklirani.
Vaša radionica i prodavnica su na istoj adresi. Da li mislite da je danas važno da kupac zna gde i kako nastaje komad koji nosi?
Svakako mislim da je korisno kad su u pitanju mali brendovi. Tako se stvara odnos poverenja sa klijentom, pre nego što sam spojila radionicu i radnju, na početku brenda, često su znali da me pitaju, odakle je brend. Misleći da je uvoz u pitanju.
Kako izgleda proces izrade jednog komada po meri — šta vas najviše inspiriše u komunikaciji sa klijentkinjama?
Proces je apsolutno prilagođen klijentkinji, pa je teško to svesti na jedan način. Postoje žene koja nam pošalju poruku, šta žele, mi izradimo i pošaljemo bez susreta, opet neke od njih su već toliko redovne klijentkinje, da mi tačno znamo njihov stil i šta da im predložimo, iako se uživo nismo sreli. Opet postoje one koje dolaze u našu radnju, kojima uzimamo meru, gledamo materijale zajedno, predlažemo im dizajn, koje dolaze na pola posla da probaju… pa upravo ta različitost među ženama, je ono što najviše inspiriše.
Kako vidite odnos između intimnosti i mode danas — da li se granice brišu ili postaju još izraženije?
Ta je granica uvek bila vrlo tanka jer jedno drugo nadopunjuje. Nekada davno veš je bio taj koji je oblikovao haljinu. Svakako meni se dopada to igranje izmedju veša i odeće, sve dok je stilizovano na pravi način.
Kada biste morale da opišete Damsel in Distress u tri reči, koje bi to bile?
Dama u nevolji.
Koji deo procesa vam je najdraži — dizajn, izbor materijala ili sama izrada?
To su neodvojive stvari. Svaka od ovih komponenti čini dizajn. Ne mozete dizajnirati, a ne misliti o kroju, ili materijalu. Svaki štep, posebno u donjem vešu je sastavni deo dizajna.
Koliko je teško danas ostati dosledan sporijem, ručnom procesu u industriji koja forsira brzinu?
Svakako je teško, mi se ne možemo boriti protiv toga, niti pokušavati da balansiramo u tom svetu između brze mode i ručne izrade. Mi prosto nudimo nešto drugo i to je ono što nam u svemu tome najviše pomaže.
Kako balansirate između estetike i funkcionalnosti u donjem vešu?
Mi u našem brendu ne balansiramo između ta dva. Mada bih pre rekla između estetike i udobnosti. Funkcionalnost, više pripada basic brendovima, tj vešu i modelima koji za cilj imaju izmenu oblika tela.
Šta je za Vas individualizam nad konformizmom?
Ja sam žena koja ove godine puni 47 godina, tako da ja živim individualizam nad konformizmom. Ipak mlade devojke i žene se teže uklapanju u sredinu. Danas, iako se na društvenim mrežama priča o tome puno, ipak se mladim devojkama servira jedan određeni tip izgleda.
I one sasvim očekivano pokušavaju to da postignu, ne razmišljajući da tako brišu sopstveni karakter i stil, uklapajući se u masu.