U eri društvenih mreža i filtrirane stvarnosti, retko je naići na ženu koja svoje odrastanje nosi sa takvom gracioznošću, bez zadrške, postiđenosti, i sa ponosom.
Uspešna dizajnerka Jelena Đokić Bjeković koja stoji iza atraktivnog domaćeg brenda Mom’s Pants, ne idealizuje mladost, ne prepravlja prošlost, niti briše modne eksperimente – ona ih grli, baš kao što se grle uspomene koje su nas oblikovale.
U razgovoru za našu rubriku Nekad i sad, otkriva nam trenutke koje ne bi menjala ni za šta na svetu, kako je izgledalo njeno detinjstvo, i šta je njen pečat autentičnosti na koji je danas ponosna. Ovo je priča o slobodi, onoj koju pronalazimo tek kada prihvatimo sebe, od prve slike do današnjeg odraza u ogledalu.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Bezbrižnost. Prva emocija koja mi se javlja je upravo osećaj bezbrižnosti i lakoće života kao takvog.
Nesvesnost svega što je tek preda mnom, i jednostavno uživanje u svakom danu bez trunke zadrške.
Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želela sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Joj ima ih sigurno mnogo, i iskrena da budem drago mi je zbog toga. Ne postoji ta stajling greška koja bi se mogla tako nazvati – postoji samo sloboda oblačenja u kojoj sam uživala kako nekada, tako i sada kada sam potpuno pronašla svoj prepoznatljiv stil.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Budi slobodna. Slobodna da istražuješ, slobodna da pogrešiš i da se zbog toga ne prekorevaš. Budi samo uvek to što jesi, bez zadrške.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Nekada sam ludela za visokim potpeticama, sada ne samo da nemam hrabrosti, nego nemam ni snage da to iznesem (smeh).
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Moja fotografija “pre” je vrlo slična, da ne kažem ista, mojoj fotografiji danas. To je ista osoba, samo sa većim životnim iskustvom.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Svoju tamnu put. Kada ste dete, ne umete (što je sasvim prirodno) da odmah sagledate svoju snagu i autentičnost. U mladosti nisam bila prihvaćena kao osoba koja je tamnije puti, zapravo možda i najtamnija u svom odeljenju iz osnovne škole. Zbog toga sam trpela brojna zadirkivanja, sve do trenutka dok nisam shvatila da je to zapravo moja autentičnost koja je vrlo jasna, i koja je između ostalog moja snaga.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Verujte mi, nemam takvih slika koje skrivam. Svaka slika je odraz mene koja sam danas to što jesam. Svaku pokazujem vrlo ponosno.
Ako bi mogla da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto? Koji outfit bi tada ponela?
To bi bio dan kada smo brat, setra i ja išli sa bakom prvi put u Zoološki vrt. Kao mali nismo puno vremena provodili sa bakom, iz tog razloga biram baš taj dan kada smo bili skupa. Obukla bih se isto kao i tog dana.
Koja vas pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Prljavi ples. To je film koji je obeležio moje odrastanje.
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Ne vidim nikako stid, to je preteška reč. Vidim sebe koja je pokušavala da se pronađe. I na to sam jako ponosna. Ukoliko ne pokušavate i ne eksperimetišete, postoji velika verovatnoća da budete kao i svi ostali. A zašto biste se poistovećivali sa bilo kime, kada možete biti jedinstveni.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Apsolutno niti jednu jednu odluku ne bih promenila. Svaka me je dovela tačno na mesto na kojem bi trebalo da budem.
Postoji li neka fotografija iz prošlosti koja savršeno predstavlja ko si bila tada, a koju bi volela podeliti sa nama?
Naravno. Fotografija male Jeke koja je stilizovana, čak i dok se igra u dvorištu (smeh).