Svako je bar jednom doživeo onu vrstu frustracije koja nastaje kada imate savršeno uređen prostor i u njemu stoji plastičan crni router sa četiri antene ili TV sa logoom koji svetli čak i kada je ugašen.
Tehnologija koja dominira prostorom nije nova pojava, ali sve je više ljudi koji od nje traže nešto drugačije. Mortar je odgovor na to pitanje, i dolazi iz Glazgova, iz stana jednog čoveka koji nije mogao da nađe ono što mu je trebalo i odlučio da to napravi sam.
Čovek, olovka i bušilica
Endru Laskin je grafički dizajner i muzičar koji je svoj put u industrijsko oblikovanje počeo iz najjednostavnijeg razloga: studentski smeštaji su ga terali da pravi sopstveni nameštaj jer ništa dostupno nije odgovaralo tome kako želi da živi. Svaki stan, drugaliji komad. Svaki komad — aluminijum, čelik, belo obojeno drvo. Mortar je nastao kao nastavak nečega što je već postojalo. „Sanjao sam savršen stan i oživeo ga olovkom i bušilicom,“ kaže Laskin. I onda je shvatio da nije jedini koji taj san sanja.
Šta Mortar pravi?
Katalog pokriva nešto što se teško stavlja u jednu kategoriju: od stalka za vinil ploče i CD plejera do zvučnika i TV klupe. Sve od aluminijuma, nerđajućeg čelika i belog drveta. Inspiracija dolazi od Tadaa Andoa, Le Korbizijea i Ditera Ramsa, majstora koji su verovali da forma služi životu, a ne obrnuto. M-618 stalak za vinil je geometrijska konstrukcija koja izgleda kao da pripada i arhitektonskoj izložbi. M-470 zvučnici su zidni, ravni, bez ikakvih elemenata koji bi ih izdvajali od zida osim sopstvene forme. M-159 CD plejеr ima dugmiće koji izgledaju kao da su deo instrumenta, ne uređaja. M-2000 TV klupa od drveta i aluminijuma nosi TV ekran do sto inca i razvija patinu kako stari, što znači da postaje lepša vremenom.
Publika koja razume razliku
Mortar nije za svakoga, i Laskin to zna. Cilj nije da se takmiči sa Ikeom, cilj je da napravi katalog za „relativno mali broj ljudi koji su zadovoljni onim što ja dizajniram da bude u njihovim domovima.“ Ta rečenica je ključna. Mortar je brend koji je iskren prema sebi o tome kome se obraća. A obraća se ljudima koji su umor od agresivnog tech dizajna pretvorili u svesnu odluku da žive okruženi drugačijim objektima.
Mortar ne pokušava da tehnologiju učini nevidljivom tako što je skriva, već tako što je pretvara u deo arhitekture prostora. Uređaji prestaju da budu upadljivi prekidi i postaju mirni objekti koji dele isti jezik sa zidovima, policama i svetlom. Za mali broj ljudi koji primećuju takve razlike, to je upravo ona tačka u kojoj funkcija prestaje da narušava estetiku i počinje da je produžava.