Muškarci žive kraće od žena — u proseku pet do sedam godina. Taj jaz nije genetski, nije neizbežan i nije slučajan.
Jedan od najistraženijih faktora koji ga objašnjava je nešto što se retko pominje u razgovorima o muškom zdravlju: sposobnost regulacije emocija. Tačnije, njen nedostatak.
Šta hronični stres radi telu
Emocionalna regulacija je biološki mehanizam koji direktno utiče na kardiovaskularni sistem, imunološku funkciju i hormonalnu ravnotežu. Kada neko ne upravlja stresom, kortizol — hormon stresa — ostaje povišen hronično. A hronično povišen kortizol znači: upala u krvnim sudovima, povišen krvni pritisak, oslabljeno srce, oslabljen imuni sistem. Istraživanja konzistentno pokazuju da muškarci koji potiskuju emocije, koji „gutaju“ ljutnju, tugu i strah umesto da ih obrađuju, imaju značajno viši rizik od kardiovaskularnih bolesti, vodećeg uzroka muške smrtnosti.
Zašto muškarci češće potiskuju emocije
Deo odgovora je kulturni — od malih nogu se muškarci uče da je kontrola emocija znak snage, a njihovo iskazivanje znak slabosti. Rezultat je generacija muškaraca koji znaju da upravljaju projektima i finansijama, ali ne znaju da identifikuju šta osećaju, a kamoli da to obrade. Istraživanje objavljeno u American Journal of Men’s Health pokazuje da muškarci koji potvrđuju nisko emocionalno izražavanje imaju i niže pragove tolerancije na bol, češće posežu za alkoholom kao mehanizmom suočavanja i izbegavaju medicinsku pomoć čak i kada su simptomi jasni. Sve to zajedno gradi biološku osnovu za kraći život.
Konkretne strategije koje funkcionišu
Emocionalna regulacija je skup veština koje se grade svakodnevnom praksom. Dijafragmatično disanje — duboki udisaj na četiri sekunde, zadržavanje na četiri, izdisaj na šest — aktivira parasimpatički nervni sistem i direktno smanjuje nivo kortizola u roku od nekoliko minuta. Fizička aktivnost, posebno aerobna i trening snage, reguliše hormonalni sistem i poboljšava sposobnost emocionalnog procesiranja. Kvalitetan san od sedam do devet sati je period u kom mozak konsoliduje emotivna iskustva i oporavlja prefrontalni korteks koji upravlja impulsima. Društvena povezanost smanjuje rizik od prerane smrtnosti u meri koja po veličini efekta premašuje i prestanak pušenja. I terapija, koja u muškim krugovima i dalje nosi stigmu, ali koja je u istraživanjima dosledno najefikasniji alat za dugoročnu emocionalnu regulaciju.
Dugovečnost nije samo stvar broja koraka dnevno ili proteina po obroku. To je stvar toga koliko dobro razumete šta se dešava sa vama unutra i šta možete da učinite. A muškarac koji zna da obradi stres bez potiskivanja emocija ne živi nužno mirnije. Živi duže.