Emily Brontë je 1847. godine napisala roman koji je skandalizovao viktorijansku Englesku. Orkanski visovi su bili portret destrukcije, opsesije, osvete i klasnog rata smešten u dvadesetogodišnju spiralu koja ne poznaje katarzu.
Heathcliff i Catherine su bili ljudi koji uništavaju sve oko sebe jer ne mogu da imaju ono što žele. I svaka filmska adaptacija do sada pokušala je da tu priču učini podnošljivijom, romantičnijom, lakšom za gledanje. Emerald Fennell ne planira da učini ništa od toga.
Fennell – rediteljka koja ne veruje u utešne priče
Emerald Fennell je već dokazala da je ne zanima blaga verzija bilo čega. Njen debitantski film Promising Young Woman iz 2020. bio je osvetnička drama koja ne nudi olakšanje ni publici ni likovima. Saltburn iz 2023. bio je psihološki triler o klasi, žudnji i manipulaciji, ispričan sa hladnoćom koja vas tera da gledate scenu po scenu bez treptanja. Fennell pravi filmove koji ne opraštaju gledaocu što želi srećan kraj. Orkanske visove tretira kao psihološki horor – priču o ljudima koji sebe pretvaraju u oružje i onda se čude zašto je sve oko njih razoreno. Njen pristup je analitički. Ona ne pokušava da nam objasni zašto Heathcliff i Catherine vole jedno drugo – pokušava da nam pokaže zašto ta ljubav uništava sve što dodirne. I to je čitanje koje Brontë verovatno nikada nije dobila na ekranu.
Margot Robbie i Jacob Elordi
Margot Robbie kao Catherine i Jacob Elordi kao Heathcliff nisu izabrani slučajno. Oboje nose fizičku prisutnost koja ne dozvoljava da kamera skrene pogled. Robbie je već dokazala da može da igra žene koje su opasne jer su inteligentne (I, Tonya, Barbie). Elordi je dokazao da može da nosi mračnu emocionalnu težinu bez da progovori (Euphoria, Priscilla). Zajedno, oni grade dinamiku koja funkcioniše kroz intenzitet. Fennell je birala glumce na osnovu toga koliko mogu da izgledaju kao da su sposobni da unište jedno drugo i sebe u istom trenutku.
Muzika i kostimi
Fennell muziku koristi kao alat koji produbljuje nelagodu. Soundtrack će biti savremeni, emocionalno uznemirujući, kreiran da vas izbaci iz zone komfora. Slično kao što je u Saltburn koristila Sophie Ellis-Bextor „Murder on the Dancefloor“ da stvori scenu koja ostaje u glavi danima, u Orkanskim visovima će koristiti muziku koja ne dozvoljava publici da se opusti. Kostimi takođe ne služe nostalgiji. Dizajnirani su da prate karaktere. Catherine neće nositi romantične haljine koje lebde – nosiće odeću koja odražava njenu unutrašnju tenziju. Heathcliff neće biti stilizovan kao viktorijanski džentlmen – biće stilizovan kao neko ko ne pripada nigde i to zna
Roman Orkanski visovi bio je skandal u viktorijanskoj Engleskoj jer je ljubav prikazao kao destruktivnu silu koja ruši granice morala i reda. Danas, Emerald Fennell ne pokušava da taj urnebes smiri. U vremenu u kojem se tragedija često „ukrasi“ šarmom, Fennellova nas podseća da su neki klasici ruševine, i da je lepota u tome što ih ipak želimo da dotaknemo.