Korseti, denim, naramenice kao centralni element. Diamani gradi estetiku koja balansira između senzualnosti i snage.
Damjan Jovičić je brend osnovao u Beogradu i odmah je znao šta želi da radi — bez čekanja na validaciju. Od denima je napravio umetnost . Od naramenica statement. U ovom razgovoru deli sa nama kako se gradi dizajnerski identitet kada kreneš sam, zašto je korset ostao srž brenda, i kako žena ne nosi samo odeću, već odeća nosi njenu moć. Očekujte razgovor o slobodi kao individualističkom principu.
Kada pogledaš poslednju kolekciju, šta je zapravo bila početna iskra — momenat koji je “zapalio” svet Diamani, a koji možda niko spolja nikada ne bi pretpostavio?
Kada pogledam svoju poslednju kolekciju, početna iskra zapravo leži u mom ulasku u industriju- vrlo mlad, radoznao i potpuno neopterećen pravilima. Taj period me je oblikovao: igrao sam se formama, bojama, tehnikama, korsetom kao centralnim elementom. U tim godinama sve je bilo eksperiment, ali upravo kroz to sazrevanje shvatio sam snagu jedne savršeno povučene linije, linije koja može da preobrazi svaku siluetu i da joj da identitet. Nisam nijednog trenutka sumnjao da će ova kolekcija biti ‘moja’. Ona je ogolila i pokazala moje pravo umeće kroja. Zadržao sam svoj prepoznatljivu formu, ali sam je uzdigao, učinio otmenijom.
Koliko je Diamani rastao kao brend, toliko sam i ja sazrevao kao osoba. Zato je ova kolekcija moj omaž odrastanju, školovanju i profesionalnom sazrevanju u industriji, izveden onako kako ja verujem da je najiskrenije i najispravnije. Osećam da će mi ovaj koncept doneti snažan vetar u leđa za sve što dolazi.
Tvoji komadi nose estetiku mira i preciznosti — kada radiš, da li dizajniraš za danas ili za neku verziju budućnosti koja još ne postoji?
Koncept sadašnjosti i budućnosti u modi za mene je uvek delikatan. Verujem da moda ne pripada ni jednom vremenskom periodu pojedinačno, ni prošlosti ni budućnosti. Moda funkcioniše kao jedan začarani krug, prostor u kome ništa suštinski novo ne nastaje ni iz čega, već se već postojeće transformiše, redefiniše i dobija novu formu. Sve se, na neki način, ponavlja, ali se istovremeno i preoblikuje. Na pojedincu je kako će taj ‘ciklus’ da razume i interpretira kako će određenu siluetu, ideju ili sećanje da spakuje u svoju ličnu kutiju i predstavi je svetu. Svaki dizajner uvek ostavlja lični pečat, bez obzira da li prati trend ili ga kreira. U mom slučaju, kroz ovu kolekciju i kroz moj rad generalno, ne osećam da sam pasivno sledio trendove; naprotiv, znam da sam neke intuitivno postavljao. Da li oni pripadaju prošlosti ili su vizija budućnosti, to će jedino vreme moći da potvrdi.
Ako bi morao da ukloniš sve reference i trendove, šta bi ostalo kao čista, neskrivena srž tvog dizajnerskog jezika?
Senzualnost i moć. To su dva temelja koja ne mogu da se izbrišu, jer nisu spolja nametnuti, već duboko organski deo mog stvaralačkog jezika. Moja moda uvek govori o ženi koja je svesna svoje snage, ali ne na nametan način. Pitanje je samo: da li joj moj komad tu moć daje, ili je ona već ima, pa je kroz njega samo dodatno isijava? I jedno i drugo se dešava, nekad komad osnaži ženu, a nekad žena komad učini snažnijim.
Svaki brend ima “tajnog saveznika” — osobu, prizor ili ritual koji ga vodi. Ko je ili šta je ta nevidljiva muza u tvom slučaju?
Moj ‘nevidljivi saveznik’ leži u italijanskom pristupu kreiranju toj posebnoj kulturi izrade i načinu na koji Italijani vide modu kao spoj tradicije, strasti i perfekcionizma. Uz to, moju imaginaciju godinama oblikuju dizajneri koji su menjali modne paradigme: Tom Ford, Gianni Versace, John Galliano, Alexander McQueen. Njihovi radovi, životi i hrabri pogledi na estetiku naučili su me kako da pronađem i artikulišem sopstveni, prepoznatljiv jezik mode.
Kada razmišljaš o ženama koje nose Diamani, da li ih vidiš kao publiku, aktere ili koautore tvoje estetike?
Kada razmišljam o ženama koje nose Diamani, ne vidim ih samo kao publiku. One su i akteri i koautori mog rada. Još uvek me iskreno iznenadi i dirne kada vidim da neko koga ne poznajem izabere baš moj komad taj trenutak me vraća na samu suštinu zbog koje stvaram. Zahvalan sam im jer upravo one svojim izborom, načinom nošenja i odnosom prema modi daju život mojim kreacijama. One oblikuju smer u kojem brend raste jednako koliko i ja. I ta činjenica me svaki put podseti koliko je privilegija stvarati za njih.
Šta je najradikalnija odluka koju si doneo u dizajnu — ona zbog koje si znao da ideš protiv očekivanog, ali da je nužna da bi ostao iskren sebi?
Najradikalnija odluka koju sam doneo u dizajnu vezana je za sam početak mog puta i način na koji sam odlučio da gradim svoj brend. Moji počeci su u Ljubljani, gde sam završio srednju školu za modni dizajn. Nakon školovanja, znao sam da želim odmah da radim, da stvaram i da svoju viziju prenesem u delo. Došao sam u Beograd, koji mi se u tom trenutku činio kao prava odluka. Taj grad mi je na prvi pogled delovao kao mesto gde ću moći da oživim ono što zaista jesam i što želim da pokažem kroz svoj brend. Beograd je grad koji daje sve, i tu sam se odlučio da potpuno posvetim sebe svom radu. To je bila hrabra odluka krenuti samostalno, graditi svoj identitet i stil bez sigurnosti i potvrde drugih. Danas, kada se osvrnem, ponosan sam što sam imao hrabrosti da verujem u sebe i svoj put. Ta odluka postavila je temelje za sve što Diamani danas jeste i za način na koji i dalje stvaram i izražavam svoj dizajnerski jezik.
Ako bi Diamani imao svoju privatnu galeriju, koji bi predmet, fotografija ili arhivski artefakt visio na zidu kao genetski kod brenda?
Ako bi Diamani imao svoju privatnu galeriju, centralno mesto zauzeo bi korset srž mog identiteta i element koji će, siguran sam, dugo pratiti brend. On simbolizuje preciznost, senzualnost i snagu, a ujedno i moj prepoznatljiv dizajnerski jezik. Pored korseta, u galeriji bi se našle fotografije koje predstavljaju moje prve značajne trenutke i poverenja u industriji, koja su oblikovala način na koji dalje krećem. Među njima su, na primer: Nikolija u beloj kožnoj haljini sa krznom na MAC Awardsu, Seka Aleksić u crvenoj kožnoj haljini u jednom od svojih spotova, i Nataša Bekvalac u crnim kožnim dugim haljinama. Ti momenti su me uveli u svet u kojem sam mogao da pokažem svoj stil i dali mi su smer u kojem sam dalje razvijao brend.
U svetu gde sve postaje brže, instant, digitalno — kako stvaraš nešto što ima težinu i dug vek nosivosti?
Dugovečnost u modi ne meri se brzinom, već posvećenošću svakom potezu, svakoj liniji i svakom obliku, i sposobnošću da kroz dizajn preneseš svoj estetski i emotivni pečat. Na Balkanu, prepoznatljivost je lako postići ako imaš dar za to. Ako poseduješ istančan pogled na modu i istinsku strast prema kreiranju komada, nije teško izdvojiti se. U moru silueta, dizajna i natpisa, jedinstvenost dolazi prirodno kroz sopstveni vizuelni jezik i sposobnost da svaki komad nosi autentičnu priču.
Gde vidiš razvoj dizajna u narednoj deceniji — i u kom pravcu želiš da ga pomeriš, umesto da ga samo pratiš?
Moj cilj u narednoj deceniji jeste da svoj rad proširim izvan Balkana. Beograd je bio mesto gde sam započeo sve, gde sam gradio temelje i razvijao svoj identitet, ali već od početka mi je bilo jasno da moj dizajn ne može ostati zatvoren u okvirima regiona. Želim da vidim kako ljudi u drugim gradovima žive i rade, da spoznam različite perspektive i načine razmišljanja koji mogu obogatiti moj dizajn. Želim da moj rad nađe svoj put kroz različite kulture i prostore, da komadi koje kreiram nauče da drugačije žive i da dobiju novu dimenziju. Vidim sebe na jasnom i promišljenom putu, na onom putu koji sam od početka zamislio putu rasta, istraživanja i spoznaje.
Šta je za tebe individualizam nad konformizmom?
Za mene, individualizam nad konformizmom znači sloboda, sloboda izraza, kreiranja i verovanja u svoje vizije, čak i kada one nisu odmah prihvaćene. Moja samouverenost i posvećenost radu dali su mi sigurnost da idem ka toj slobodi i da sve dam za nju. Čak i u trenucima nesigurnosti, verovao sam da će moja kreativnost i moj jedinstveni pristup doneti smisao i vrednost onome što stvaram. Spoznaja i hrabrost su ključ individualizama– hrabrosti da veruješ u sopstvenu viziju, da ostaneš veran sebi, i da kroz to inspirišeš druge. Bez tog koncepta, moj rad, moj brend i ono što jesam danas ne bi bili mogući.