Reditelja ima na hiljade. Ali reditelja koji grade svetove u kojima normalno postaje uznemiravajuće, a uznemirujuće hipnotičko- njih ima nekoliko u istoriji kinematografije.
David Lynch je pripadao drugoj kategoriji. Rođen u Montani 1946. godine, Lynch je prvo želeo da bude slikar. Upisao je Akademiju likovnih umetnosti u Pensilvaniji, gde je stvorio svoj prvi film — jednominutnu animaciju Six Men Getting Sick (1967). Od tog trenutka Lynch je postao čovek koji će redefinisati šta američka kultura može da izdrži.
Eraserhead, Blue Velvet, Twin Peaks, Mulholland Drive
Eraserhead (1977) bio je njegov prvi dugometražni film — petogodišnji projekat sniman u podrumima, koji je postao kultni. Onda je stigao The Elephant Man (1980), koji mu je doneo prvu nominaciju za Oskara. Blue Velvet (1986) – psihoseksualni triler o mračnoj strani malih američkih gradova koji je potvrdio Lynch-a kao majstora koji razume da ispod cveća u dvorištu postoji mrav koji jede mrava. Film je bio kontroverzan, optuživan za nasilje i perverziju, ali kritičari su kasnije priznali: Lynch je bio u pravu.
Twin Peaks (1990-1991) promenio je televiziju zauvek. To više nije bila epizodna serija već serializovani narativ koji je publiku držao zarobljenu nedeljama, ne znajući ko je ubio Loru Palmer. Lynch je uzeo detektivsku priču i transformisao je u nešto između sapunice, horora i komedije apsurda. Ništa slično nije postojalo pre toga. A posle, sve je pokušavalo da bude Twin Peaks.
Mulholland Drive (2001) — psihoseksualni holivudski noir koji se odvija kao lavirint — proglašen je najboljim filmom 21. veka u BBC anketi. Roger Ebert, koji je ranije odbacivao Lynch-ov rad, napisao je: „Što manje ima smisla, to ga više gledamo.” To nije bila kritika. To je bilo priznanje da Lynch pravi filmove koji funkcionišu na drugom nivou svesti, gde logika nije merilo uspeha.
Lynchian — reč koja je postala sinonim za čudno
Termin „lynchian“ prevazišao je filmsko okruženje. Postao je sinonim za sve što je čudno, surealistično, uznemiravajuće na način koji ne možete objasniti, ali osećate duboko. Lynch je stvorio sopstvenu verziju realnosti sa sopstvenim pravilima koja nikada nisu bila objašnjena, ali su emotivno i psihološki rezonovala sa publikom.
Američki san? Lynch je znao da ispod njega postoji noćna mora. I nije prestajao da je snima dok nije postao njen najpoznatiji arhitekta.