Ispod haosa žurki, buke gradskog noćnog života i svetala reflektora, krije se bratstvo koje muziku ne svira – već je živi.
DJ Luton (Luka Šćepanović) i DJ Šćepa (Igor Šćepanović) ne prate trendove, nego ih uporno ispituju. Ne traže odobravanje, već povezanost. Za njih je DJ pult više od radnog mesta – to je platforma za otpor, poligon za eksperiment, i prostor u kojem identitet ne podleže šablonu. Njihov je tandem nastao iz dubokog razumevanja da je biti različiti – jedina stvar vredna zvuka.
U razgovoru za 11:11, ulazimo u svet u kojem se muzika ne štima po algoritmu, već osećaju, a svaka žurka je mali čin slobode.
Kada ste shvatili da vam muzika nije samo posao, već buntovna manifestacija vašeg identiteta?
Pa mislimo da se to zapravo desilo obrnuto, tek smo posle skapirali da od toga možda može i da se živi.
Kako bratstvo na sceni – sinergija ili večita borba između srodnih duša – utiče na vaš kreativni proces?
Kao mlađi smo imali baš te momente stariji-mlađi brat, tlačenje starijeg naravno. Posle se to iznivelisalo pa smo počeli da kapiramo da je zapravo gotivno to što smo braća i imamo slične ideje i stavove. Tako da uglavnom dosta stvari komuniciramo samo pogledima, dok usta koristimo za mlaćenje gluposti dok puštamo. Vazda zabavno!
Koji su vaši neotuđivi ‘dos and dont’s’ u studiju i na sceni? Da li postoji nešto što nikada ne biste kompromitovali?
U kategoriju ’’dont’s” uveli smo da nema naručivanja dodatnog alkohola na stejdž od dozvoljenog limita koji dogovorimo pred nastup. U kategoriju “Dos” ulazi sve ostalo, dok ne uđe u kategoriju “dont’s”. Muziku nikad ne bismo kompromitovali u nešto iza čega ne stojimo.
Vaš stil je prepoznatljiv – kako uspevate da balansirate između autentičnog eksperimentisanja i ostajanja vernim svojim muzičkim korenima?
Dosta ima i do raspoloženja u datom trenutku, kao i do lokacije i publike. Nekad nam se eksperimentiše, a nekad smo samo temeljni u onome što najviše volimo. Na mestima na kojima često puštamo isfiltrirali smo ljude, i dolazi nam baš prava ekipa koja je spremna i otvorena za sve i to je stvarno najjača stvar.
Kada se suočite sa komercijalnim pritiscima i trendovima, šta vas najviše inspiriše da ostanete subverzivni i originalni?
Verovatno razbijanje tih trendova i klišea i želja da se doprinese i pokaže da može i na drugi način, a da bude zanimljivo. Nekako mi ovaj život doživljavamo tako, i ti prosto ne možeš pobeći od toga.
Možete li opisati trenutak sa nastupa kada je energija publike pretvorila običan set u nezaboravnu revoluciju?
Dešavalo se to više puta, najčeśće pomislimo ova žurka će pući, neće doći dovoljno ljudi ili publika na početku bude čudnija čekajući naš prvi korak, a zatim krene haos ili kao što kažete revolucija. Mada, dešavalo se da poneki afteri budu luđi od same žurke, pa možeš misliti na šta to liči onda.
Gledajući u budućnost, koje subverzivne eksperimente i nove pravce planirate da uvedete u elektronsku muziku – da li je revolucija već na horizontu?
Revolucija je na ulici trenutno i mi je podržavamo u svakom smislu, pa i muzičkom, te smo deo DJ zajednice koja podržava studentske proteste od samog početka. A od inovacija na muzičkom polju, zalećemo sve više svirku i neku priču o house bendu koji bi presvirao sve ovo što puštamo. To bi bilo baš gotivno i već je bilo nekih privatnih izleta u tom pravcu – zazvučalo je strava.
Da li postoji ‘fail moment’ iz prošlosti koji vam je, paradoksalno, pomogao da pronađete novu dimenziju u muzici?
Naravno, bilo je momenata kada previše žurki radimo dan za danom i onda prosto udarimo glavom u zid, jer u ovom sportu, ovim tempom nije lako sačuvati glavu koliko god čudno zvučalo. Tako da jedna dobra ručna kočnica u par navrata je bila zlatna.
Šta radite van studija – koje strasti, hobiji ili filozofije života dodatno gorljivo oblikuju vaš umetnički izraz?
Šćepa tera bajs gde stigne i kad stigne, pored toga neko penjanje i što češći odlasci u planine. Luton voli takođe da vozi bajs, malo Sony, malo airsoft. Ali obojica se slažemo da dva dana gledanja u vatru i natapanje u dim su zlata vredni za balans sa turbulentnim noćnim životom.
Šta je za vas individualizam nad konformizmom?
Pet dana u šumi kampovanja, bez tuša, načađen od vatre kao dimljena pastrmka, valjaš se po onoj travi, gledaš da li te ujeo krpelj, pa baciš onaj ćevap od sinoć da ga podgriješ za doručak. Ma super nešto!