Sandra Silađev pripada onim autorkama čiji humor ne ostaje samo na površini.
Njeni likovi su smešni jer su prepoznatljivi, ali i zato što u njima često vidimo ono što bismo radije prećutali. Kroz svakodnevne rečenice, porodične obrasce, balkanski mentalitet i ženske uloge koje se stalno kreću između snage i iscrpljenosti, Sandra gradi komiku koja nas prvo nasmeje, a onda natera da razmislimo.
U razgovoru za naš portal govori o tome zašto je humor važan prostor istine, koliko svakodnevni razgovori oblikuju njene likove, da li se Balkan smeje iz zdravlja ili iz potrebe da preživi, ali i šta za nju znači individualizam u vremenu u kojem se autentičnost često više pokazuje nego što se zaista živi
Vaši likovi su često smešni upravo zato što su bolno prepoznatljivi. Da li vas više plaši kada vam ljudi kažu ovo sam ja ili kada kažu ovo je moja majka?
Najčešće se nasmejem kada mi kažu ovo je moja majka, jer tada znam da sam pogodila nešto što prevazilazi jednu osobu. To znači da sam dotakla obrazac.
U vašem humoru žene vrlo često igraju uloge koje su istovremeno dominantne i potpuno iscrpljene. Da li mislite da je Balkan ženama dao moć ili samo više obaveza?
Mislim da je Balkan ženama dao ogromnu odgovornost, a iz te odgovornosti su morale same da stvore svoju snagu. Moć im nije poklonjena, već su je zaradile.
Vaši skečevi funkcionišu skoro kao sociološki dokument jednog mentaliteta. Da li humor koristite da biste ljude omekšali ili raskrinkali?
I jedno i drugo. Humor omekša ljude da bi mogli da čuju istinu, a onda ih suoči sa njom.
Kada danas pogledate Balkan kroz oči svojih likova, da li vam delujemo kao društvo koje se još uvek smeje zato što je zdravo ili zato što drugačije ne ume da preživi?
Mislim da je smeh kod nas često način preživljavanja. Naravno da ima zdravog humora, ali ima i mnogo smeha koji nas spašava od očaja.
Vaši likovi često govore ono što ljudi privatno misle, ali javno nikada ne bi priznali. Da li vam se desilo da vas je iskrenost humora koštala odnosa ili prostora u poslu?
Jeste. Iskrenost uvek ima cenu. Nekada izgubiš nečiju naklonost, ali dobiješ nešto mnogo važnije, a to je mir sa sobom.
Postoji li deo vašeg privatnog života koji nikada ne biste pretvorili u šalu, ne zato što je previše bolan, već zato što bi izgubio istinu kada bi postao sadržaj?
Postoje stvari koje ne diram. Ne zato što su bolne, već zato što pripadaju stvarnom životu i izgubile bi smisao kada bi postale sadržaj.
Koliko je teško ostati emotivno iskren kada vas publika konstantno očekuje u ulozi osobe koja uvek zna da okrene na humor?
Humor i iskrene emocije mnogo su bliži nego što deluje.
Čini se da savremeni ljudi više nemaju strpljenja za tišinu, ironiju i suptilnost. Da li humor danas mora da bude glasan da bi preživeo algoritam?
Algoritam voli brzinu, ali ljudi i dalje pamte ono što je pametno i tačno. Verujem da suptilnost možda sporije stiže do publike, ali duže ostaje.
Koliko vas kao autorku inspirišu jezici svakodnevice, način na koji ljudi pričaju po slavama, u kozmetičkim salonima, na roditeljskim grupama, u taksiju?
Najveća inspiracija su mi obični razgovori. Način na koji ljudi govore često je zanimljiviji od bilo kog izmišljenog dijaloga.
Da li mislite da je današnja potreba da svi budu autentični postala možda najveći performans našeg vremena?
Ponekad da. Čini mi se da se danas autentičnost često demonstrira, umesto da se živi. A prave autentičnosti uglavnom niste ni svesni dok je imate.
Šta je za vas individualizam nad konformizmom?
Individualizam za mene znači imati hrabrost da ni po koju cenu ne pristaješ na kompromis.