Lovro Lukić je ime koje regionalna moda scena ne sme da propusti. Njegova karijera je primer kako se talenat, rad i jasna vizija pretvaraju u međunarodni uspeh.
Njegov dizajn ne podilazi trendovima. Umesto toga, gradi sopstveni jezik kroz odnos prema prostoru, proporcijama i telu koje ne mora da bude seksualizovano da bi bilo zanimljivo. Kolekcije su konceptualno minimalističke ali emocionalno bogate – kroj priča priču, materijal nosi značenje, svaki komad ima razlog zašto postoji. I u modnoj industriji gde se svi utrkuju ko će biti glasniji, Lukić ostaje u svom ritmu. I upravo to ga čini relevantnim.
Put od regiona do LVMH nagrade
Lukićevo školovanje na Central Saint Martins u Londonu bilo je presudno. Tamo je naučio da moda govori o idejama koje se prevode kroz formu. Kada pokreće sopstveni brend, Lukić ne pokušava da kopira ono što je video kod drugih. Gradi identitet oko ideje da odeća može biti umetnička instalacija i funkcionalni komad istovremeno. Njegove kolekcije bave se temama prostora, identiteta, tela koje zauzima prostor. I kada LVMH žiri bira pobednike za LVMH Graduates Award 2023. godine, Lukić dobija nagradu jer pokazuje nešto što industrija traži – originalnost zasnovanu na veštini.
Šta karakteriše njegov dizajn
Lukić dizajnira siluete koje izgledaju kao arhitektonske strukture prevedene u tekstil. Čiste linije, oštre ivice, proporcije koje menjaju kako telo izgleda u prostoru. Kada pogledаte Lukićevu reviju, vidite skulpture koje hodaju. Ali razlika između Lukića i dizajnera koji se gube u konceptu je što njegovi komadi mogu da se nose. Možete ih videti na ulici, ne samo na pisti. Materijali su promišljeni – vuna, svila, pamuk – i tretirani na način koji im daje novu teksturu. Ali forma je ta koja privlači pažnju. Oversized sakoi sa ramenima koja grade arhitekturu, haljine koje se drape asimetrično, pantalone koje menjaju odnos između struka i kukova. Sve je promišljeno do detalja. Lukić ne traži da publika razume svaki komad, ali nagrađuje one koji gledaju pažljivo.
Poznat među modnim insajderima
Lukića nose insajderi – modni urednici, stilisti, kreativci koji prate industriju i znaju ko dolazi pre nego što postane mainstream. Kada neko sa njihovim statusom izabere da nosi dizajnera koji još nema globalni retail, to je poruka: „Ovo je neko koga treba pratiti.” Lukić je bitan zato što pokazuje da se sa regionalnog prostora može doći do mnodnog vrha. Nije otišao u veliku kuću da radi pod tuđim imenom, nije prodao viziju da bi dobio finansiranje, nije prilagodio estetiku da bi bio prihvaćen.
Ostao je veran sebi, radio je pažljivo, gradio je reputaciju kroz kvalitet. I industrija je to prepoznala.