Postoje ljudi čije se modne transformacije ne mere u greškama, već u hrabrosti.
Milan Bauranov je jedan od njih – umetnik koji je odrastao pred objektivom, menjajući stajlinge, ali nikada sebe. U našoj popularnoj rubrici Nekad i sad, otkriva kako su ga boje, eksperimenti i stari džemperi oblikovali u čoveka koji i danas veruje da je stil samo nastavak identiteta.
1. Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Na osmeh. Uvek se setim tog osećaja slobode, uzbuđenja i nevinog eksperimentisanja – to su uspomene koje u meni bude ogromnu zahvalnost i neku slatku nostalgiju.
2. Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želeo sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Autfit čini osoba – samim tim su svi moji outfiti legendarni, jer ih nosi legenda.
3. Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekao toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Svet je tvoja pozornica. Samo hrabro.
4. Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludeo“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosio? Da li bi imao hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Bilo ih je sigurno, ali danas na to gledam kao na eksperiment – treba se igrati, što da ne.
5. Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si doneo odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Upis u srednju umetničku školu “Bogdan Šuput” bio je prelomni trenutak. Tada sam se prvi put susreo sa organizacijom kreativnog procesa, i uopšte sa idejom da umetnički život može biti moj put.
6. Šta si u mladosti smatrao svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Moj radni proces. Nekad sam mislio da me usporava, a danas znam da me baš on čini posebnim.
7. Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Generalno nemam skrivenih slika – to je što je. Sve je to deo mog puta. Ali verovatno bih mogao da nađem par fotografija nekih ne toliko sjajnih radova iz proslosti. (smeh)
8. Ako bi mogao da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto? Koji outfit bi tada poneo?
Vratio bih se u momenat kada su portali i brendovi prvi put zapazili moj rad, pre desetak godina, ne bih poneo nikakav outfit, samo bih sedeo u tom osećaju.
9. Koja te pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Colors of the Wind iz crtanog „Pocahontas“. Oduvek sam voleo taj svet fantazije, a Disney muzika me odmah vrati u taj osećaj.
10. Šta misliš kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenio nešto na njoj?
Ako je u pitanju makeup look koji sam radio, sigurno bih danas dosta stvari uradio drugačije. Ali mi je drago što je ostalo tako – sve je to deo procesa i učenja.
11. Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovao mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Apsolutno hrabrost. Kad je u pitanju izražavanje umetničke ideje, teško da ona može biti „pogrešna“. Možda samo neprikladna za neki kontekst, ali eksperimentisanje je srž kreativnosti. To je jedini način da otkriješ svoj autentični stil.
12. Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas doneo drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Ne bih. Svi izbori su deo procesa i ponosan sam na svoju doslednost sebi.
13. Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi voleo da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Da – šareni džemper sa jedne fotografije. Za njega me vezuju baš lepe emocije i rado bih ga ponovo nosio, ali verujem da mi danas ne bi stajao isto.
14. Postoji li neka fotografija iz prošlosti koja savršeno predstavlja ko si bio tada, a koju bi voleo podeliti sa nama?
Postoji. To su slike mojih kreativnih ambicija kroz vreme – posebno me ispunjavaju srećom i drago mi je što mogu da kažem da te ambicije i dalje traju.