- Umetnost
Izložba u Londonu – Yoko Ono, svetlost umetničkog nasleđa ’’Music of the Mind’’
Ako biste zakoračili preko praga Tate Modern galerije, naleteli biste na svet koji se ne podudara sa uobičajenim okvirima percepcije koju poznajemo.
Od 15. februara do 1. septembra 2024. godine, izložba naslovljena ’’Music of the Mind’’, prikazaće više od 200 umetničkih dela Yoko Ono, predstavljajući idealan osvrt na njeno multidisciplinarno stvaralaštvo, revolucionarnu i uticajnu karijeru.
Yoko Ono je kultna figura čiji rad i aktivizam izazivaju divljenje koliko i polemiku. Udovica čuvenog Bitlsa, Džona Lenona, rođena u Tokiju davne 1933, Ono je ostavila neizbrisiv trag na avangardnu scenu 20. veka svojim konceptualnim delima koja su na granici između svakodnevnog života i umetnosti. Ova izložba poziva nas da zaboravimo na uobičajene načine stvaranja ali i posmatranja kreativnog zanosa, i umesto toga sagledamo dela u uzajamnom dijalogu sa našim unutrašnjim idejama i bićem.
Šta možemo očekivati na izložbi
Naziv je inspirisan autorkinom željom da stimuliše ljudsku maštu. Ona napominje ’’Jedini zvuk koji postoji za mene je zvuk uma. Moji radovi su tu da bi indukovali muziku u ljudskom umu. U tom svetu stvari se šire i prevazilaze vreme’’. Izložba otkriva njen radikalni pristup umetnosti i jeziku, obuhvatajući njena rana dela, ali i nedavno nastale instalacije. Pokriva čak 7 decenija stvaranja, od 1955. godine do danas. Tokom ovog perioda, Ono se kretala na relaciji Japan, Amerika i Velika Britanija, pre nego što se trajno preselila u Njujork 1971. Ovde umetnost uzima brojne forme. Uključuje partiture, performanse, film, muziku, zvuk, događaje i objekte, i jedan ključan faktor – posetioce.
Music of the Mind je postavka koja podstiče maštu
Već u prvoj sobi, susrećemo se s FILM NO. 1 (‘MATCH’) / Fluxfilm No. 14 iz 1966, gde posmatramo kako se šibica polako gasi. Multisenzorna dimenzija Onine umetnosti ne prestaje ovde – uz sliku Kapljice vode (1961), čuje se zvuk WC školjke kako povremeno pušta vodu, dok kašalj iz Cough Piece (1961) postaje ambijentalni šum koji odzvanja prostorijom. Ono koristi zvuke iz svakodnevnog života kako bi nas izazvala da se zapitamo šta umetnost jeste, hrabreći nas da obratimo pažnju i možda više cenimo svet oko nas i prisustvo u trenutku. Izazivajući raznovrsne interpretacije posetilaca, ova postavka pomera granice konvencionalnog. Na početku nas dočekuju rukom pisane Instrukcije za slike, gde zamišljamo kako bi se one mogle realizovati. Intereaktivni elementi očekuju nas i u narednoj sobi, a ovde će posetioci kročiti preko crnog materijala na podu, koji rekreira Painting to be Stepped On (1961). Yoko ističe da je neka dela ostavila nedovršenim, baš sa namerom da posetioci imaju slobodu da to sami učine. Na kraju izložbe su instalacije koje reflektuju autorkin humanitarni angažman i aktivizam u cilju postizanja mira. White Chess Set (1966) sa figurama isključivo u beloj boji simbolično iskazuje njen globalni anti-ratni stav. Definitivno postavka vredna posete koja će zagolicati vašu maštu.
Najveća snaga ove izložbe leži upravo u njenim taktilnim i interaktivnim elementima. Posetioci imaju prilike da otključaju nove granice svog uma i probude u sebi umetničku crtu, možda razumeju stvaralaštvo na drugačiji način. Oni nisu samo posmatrači i gosti, oni su deo izložbe kojoj prisustvuju. Baš kao delić slagalice koji nedostaje i čeka da bude otkriven.
Foto: Promo