Una je jedan od onih romana koji se čitaju u školi, pa ponovo posle tridesete, i oba puta ostavlja drugačiji utisak.
Dejan Projkovski je uzeo priču o ljubavi koja se sudara sa sistemom, o slobodi koja se traži na pogrešnim mestima, o vremenu koje ne možete zaustaviti, i postavio je na pozornicu Zvezdara teatra. Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović, Sena Đorović, Marko Gvero- ova postavka zna kako da nosi težinu teksta. Una nije pokušaj da se obnovi nostalgija, već pokušaj da se pokaže zašto Kaporova priča i dalje boli.
Unutrašnji monolog kao veliki izazov
Projkovski je radio nešto što nije lako: zadržao je suštinu romana koju prepoznajete čak i ako ga niste čitali godinama.“Neki odnosi i neke političke priče se ne menjaju i konstante su, bili su i biće,“ kaže Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra. Scena funkcioniše kao prostor gde se četiri lika sudaraju sa pitanjima koja nemaju konačan odgovor: šta je ljubav, šta je sloboda, šta znači biti koruptibilan čak i kada ne želite da budete.
Glumci koji znaju da igraju kompleksnost
Ristanovski donosi težinu muškarca koji je zarobljen između sistema i sopstvene potrebe za autentičnošću. „Kada čovek počne dublje da kopa po odnosima u romanu, shvati da je mnogo vertikalnije nego što smo mislili,“ kaže Ristanovski. Magdalena Mijatović gradi Unu kao studentkinju koja traži slobodu, ali ne zna gde tačno da je traži — da li unutar sebe ili spolja, i da li je ikada dosta.
Priča koja je relevantna zauvek
Ova priča govori o stvarima koje se ne menjaju: individui koja se bori protiv sistema, ljubavi koja nije dovoljna da prevaziđe kontekst, slobodi koja se uvek traži, ali retko nalazi. „Una otvara teme i pitanja koja su važna i sada i u trenutku kada je napisan roman,“ kaže Projkovski.
Una vas ne pušta da gledate sa distance. Ili prepoznajete sebe u profesoru koji gubi kontrolu, ili u studentkinji koja je traži, ili u ženi koja gleda kako se sve raspada, ili u sistemu koji ih sve drži na mestu. Ali na kraju, svi razumemo istu stvar: sloboda se ne osvaja jednom zauvek. Traži se, gubi, ponovo nalazi. A priča ostaje, zato što boli. I zato što je istinita.