Madonna se ponovo vraća na plesni podijum, ali ne kao neko ko nostalgično prepričava sopstvenu prošlost.
Singl i vizuelni projekat Danceteria deo su šire priče Confessions II – The Film, u kojoj kraljica popa još jednom pokazuje da najbolje funkcioniše kada spaja muziku, modu, provokaciju i ličnu mitologiju. Ovog puta, sve deluje kao povratak na početak, ali kroz oči nekoga ko vrlo dobro zna koliko je taj početak promenio pop kulturu.
Mesto iz kog je sve krenulo
Naziv Danceteria nije slučajan. Reč je o legendarnom njujorškom klubu iz osamdesetih, mestu na kom je Madonna gradila svoj rani identitet, pre nego što je postala globalna zvezda. Upravo tamo je 1982. izvela Everybody, pesmu koja joj je otvorila vrata muzičke scene i najavila sve ono što će kasnije postati njen zaštitni znak: ples, samopouzdanje, club culture i osećaj da se granice pomeraju baš tamo gde muzika postaje kolektivno iskustvo.
Zato Danceteria ne deluje samo kao pesma, već kao povratak u prostor koji ima emotivnu težinu. Spot i film koriste taj motiv kao neku vrstu vremenske kapsule, ali ne beže od sadašnjosti.
Confessions II kao modni i pop spektakl
Confessions II – The Film zamišljen je kao mini-film, a ne kao klasičan muzički spot. U njemu se prepliću delovi nekoliko pesama, među kojima je i Danceteria, dok vizuelni jezik ide ka maksimalizmu: klub, svetla, teatralnost, pokret, kamera koja stalno traži sledeći detalj. Sve je u znaku energije koja podseća na eru Confessions on a Dance Floor, ali sa savremenijim, bržim i haotičnijim ritmom.
Jedna od najzanimljivijih stvari je veliki broj poznatih lica. U filmu se pojavljuju Kate Moss, Sabrina Carpenter, Gwendoline Christie, Benedict Cumberbatch, Richard E. Grant, Debi Mazar, kao i Madonnina ćerka Lourdes Leon. Taj casting nije samo efekat iznenađenja, već još jedan način da Madonna spoji različite generacije, estetike i kulturne reference u isti kadar.
Moda, očekivano, igra ogromnu ulogu. Stajling je raskošan, teatralan i vrlo svestan Madonnine arhive. To nije samo odeća za spot, već vizuelni komentar o tome kako se njen imidž menjao, ponavljao i ponovo izmišljao tokom više od četiri decenije.
Zašto je ovo više od još jednog povratka na scenu?
Kod Madonne povratak nikada nije samo povratak, jer se ona retko vraća da bi samo podsetila publiku na ono što je već uradila. Danceteria više deluje kao nastavak priče koju je započela još u njujorškim klubovima, kada su muzika, pokret i stav bili njen zaštitni znak. Plesni podijum je za nju oduvek bio mesto slobode, promene i eksperimenta, pa Confessions II – The Film ima smisla upravo kao produžetak te energije.
Za publiku koja voli modu, muziku i pop kulturu, ovaj spot je zanimljiv jer nije uredan i predvidljiv. Ima nostalgije, ali ne deluje kao pokušaj da se prošlost ponovi. Reference su tu, atmosfera je prepoznatljiva, ali sve ipak ima savremen ritam i osećaj da Madonna i dalje želi da se igra sa sopstvenim imidžom, umesto da ga samo čuva kao arhivu.
Danceteria je zato mnogo više od naslova singla. To je Madonnin način da se vrati tamo gde je sve počelo, ali bez potrebe da izgleda kao sopstvena prošlost. Umesto toga, ona još jednom uzima plesni podijum kao prostor za igru, promenu i novi početak i baš zato ovaj trenutak deluje poznato, ali ne i već viđeno.