Postoji jedan sivi sako koji ne bledi, već provocira, i jedan dizajner koji nije želeo da izmišlja odelo iznova, već da ga skrati, suzi, i transformiše u sopstvenu filozofiju stila.
Njegovo ime je Thom Browne, a njegova misija je da od najklasičnijeg komada u muškom garderoberu napravi najradikalniji modni potez današnjice.
Siva provokacija
Thom Browne je 2001. godine u njujorškom West Village-u započeo svoj brend gotovo nepretenciozno – sa svega pet odela i butik konceptom ’’samo po dogovoru’’. Nije imao zaposlene, nije imao ni rezervni plan. Imao je samo viziju da klasični američki tailoring postane sve, samo ne klasičan. Njegov prvi klijent iz sveta slavnih bio je Edward Norton, a odmah zatim i David Bowie. Kada ga je 2012. obukla Michelle Obama za predsedničku inauguraciju, svet više nije mogao da ignoriše Thom Browne.
Uniforma kao ideja
Browne nije samo dizajner, on je i arhitekta stila koji oblikuje ponašanje. Zaposleni kod njega dobijaju komplet uniforme, sivo odelo, pet belih košulja, kravatu od sive vune i detaljne instrukcije o pravilima nošenja. Košulja se ne pegla. Kravata mora da bude uredno uvezana. Sako se nosi kraći nego inače, rukavi otkrivaju zglobove, a pantalone su podvijene toliko da otkriju ’’muški dekolte’’, kako ga Browne sarkastično naziva. No, iza te rigoroznosti krije se suštinska sloboda. Ova pravila, koliko god bila precizna, služe da stvore prostor za razmišljanje o tome šta zapravo znači biti obučen ’’prema standardu’’. Kod njega muškarci nose suknje, žene smokinge, a androgini izraz je norma, ne izuzetak.
Od muškaraca ka ženama – i dalje
Nakon muške ready-to-wear linije koju je lansirao 2003. Browne je 2011. uveo žensku kolekciju, predstavljenu na Nedelji mode u Parizu. Međutim, kao i sve što je radio ranije, ovi komadi ne prate siluetu ni očekivanja, već koriste iste principe dekonstrukcije, igre proporcijama i teatralnosti. Njegove modne revije su performansi, metaforični, neretko apstraktni, uvek upečatljivi.
Brend je globalno prisutan – sa više od 100 maloprodajnih mesta u najvažnijim modnim prestonicama, od Tokija, Milana, do Pariza i Njujorka. Možda Thom Browne insistira da njegovi komadi ne nose veliko značenje, da ne simbolišu ideologije i pokrete, ali u ovom trenutku odela koja kroji, jesu izazov normi. To je estetika discipline sa dozom haosa – priča o tome kako je od najkozervativnijeg komada mogao nastati nezaboravni preokret.