Dok nam je Nina Karlavaris pričala o prošlosti, svaka rečenica je mirisala na detinjstvo, letnje raspuste i bezbrižnost koja se danas retko sreće.
Uspomene koje su više od slika iz albuma, delovi priče o odrastanju, o promenama, o tome kako se iz ranjivosti rađa snaga, Nina nas u ovom izdanju Nekad i sad vodi kroz svoja sećanja ispunjena šljokicama sa mature, i patikama koje su preživele svako leto. Sa osmehom se priseća modnih grešaka. Povrh svega, ponosna što je ostala svoja, iskrena, radoznala i puna života.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Na spokoj. Maštu. Bezbrižnost i radost. Zaista sam imala sreću da su se moji roditelji puno bavili nama kad nam je to bilo najpotrebnije. U tim osetljivim godinama, posebno prvim godinama života, imali smo svu njihovu ljubav i pažnju.
Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želela sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Promašaji su se dešavali kad sam mislila da je in sve ono što nose pevačice, glumice, danas influenserke. Ili što je skupo. Onda i to sve prođe i nekako u zrelim godinama dođe na svoje. Znaš šta ti stoji i skoro da ni nema više greške pri odabiru garderobe. Za malu maturu sam imala plavu dugu haljinu, sa šljokicama. Malo providnu. Tada mi je to bilo toliko dobro i lepo i osećala sam se kao Alabina (ko zna zna, smeh) i to je u datom trenutku najvažnije. Ali danas, kad vidim tu sliku – mi je smešno i volela bih da sam imala nekog da me malo nauči i poduči šta se kako nosi. A ’90-ih godina prošlog veka, zbog krize i finansijske situacije, moj tata je, kad su se pojavile Kineske radnje na EU tržištu, išao u Mađarsku da nam kupi po 5 perjanih kineskih jakni. On je uvek voleo da kupi pre pet jeftinih, nego jednu dobru, skupu, kvalitetnu. Najveći problem je bio što nije bilo veličina nego su sve bile ogromne. I moja sestra i ja smo ih mrzele, ali smo silom prilika morale da ih nosimo jer su bile jedino što smo imale toplo za zimu.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Da ostanem uporna i tvrdoglava kao što sam bila kad sam bila mala. Tu vrlinu sam negde usput malo izgubila, jer ’’nije pristojno pitati’’, jer ’’moraš biti fina’’ i svi oni profili ponašanja koje usput učiš – a zapravo te stavljaju u kalup. A malo ko iz kalupa može nešto napraviti drugačije u životu. Kao mala sam bila prodorna, radoznala i znala ići ka svojim ciljevima. Rekla bih maloj sebi da to nije mana, već naprotiv – vrlina, i da svoju upornost negujem.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Postoji ogromna grozna greška iščupavanja obrva do krajnjih granica vidljivosti. Ne znam kako mi je mama to dozvolila. Ali obrve su mi bile kao rapidografom iscrtane i to nikada nikako ne bih ponovila. Isto tako i preterano kvarcovanje. Ali mislim da to, početkom 2000. niko nije mogao izbeći.
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Najveće prekretnice u životu su mi se dešavale u nekim razočaranjima, uglavnom u ljude, partnere i sl. Imam neku ludačku crtu, da kada doživim veliko razočaranje ili neuspeh u nečemu – dobijem neobjašnjiv polet i snagu, i tad imam osećaj da mogu da osvojim ceo svet. Tako da su tuge u mom životu ujedno bile i blagoslov. Mozda je to taj srpski inat, ne znam, ali zaista znam da se nosim sa teškim situacijama na odličan način. Držim se toga da: Life begins out of your comfort zone.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
U fizičkom smislu sam bila do srži iskompleksirana što imam tanke noge i na Štrand (plaža na Dunavu) sam, po najvećim vrućinama, oblačila 2 para vunenih helanki ispod farmerica kako bi mi noge izgledale deblje. Sad ih obožavam, sad su mi moje noge adut. A što se tiče karaktera – naivnost. Volim što sam ostala skoro glupavo naivna da, kad neko nešto ružno uradi ili kaže, nikad ne mislim da je zaista to mislio na ružan način i pokušam da nađem opravdanje za to. Na taj način sam puno konflikata izbegla, misleći da taj neko i nije imao tako ružnu nameru.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Nemam nešto posebno što bih sakrivala. Bilo je smešnih stajlinga. Ali sve sam to bila ja u datom trenutku. Mislim da nikada nisam išla u neke krajnosti ili neukus, samo su to različite faze jedne mlade devojke koja se još traži.
Ako bi mogla da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto? Koji outfit bi tada ponela?
Možda momenat kad sam srela svog sadašnjeg partnera. Sigurno da bih se više potrudila i lepše obukla, ali eto, toliko je bilo spontano da je ispalo da sam ga i u trenerici, ski odelu, bez šminke, sa čupom na glavi i u zimskim čizmama uspela šarmirati.
Koja vas pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
‘’The Big Blue’’, omiljeni film. Zatim grupe New Kids On The Block, Tajči, Riva, Michael Jackson, Roxette, Offspring. Ipak najviši sam volela ’’The Kelly Family’’ koji mi i dan danas bude snažne emocije kada ih čujem.
Šta mislite kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenila nešto na njoj?
U okviru mog obrazovanja u srednjoj umetničkoj školi ‘’Bogdan Šuput’’ smo, između ostalog, imali predmet Fotografija. Tako smo mi već radili neke ’’profesionalne’’ fotografije. Tada je nastao i ovaj moj portret koji je fotografisala moja najbolja drugarica. Inače sam, na samim počecima stvaranja brenda, u nedostatku finansijskih sredstava, često i sama bila model za svoje kupaće kostime. Danas se više ne slikam profesionalno, ali volim da plasiram slike iz svog života, a u modelima koje sam sama kreirala.
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Ne vidim stid, već mi je to sve jako simpatično i slatko. Prirodno je da kad si mlad eksperimentišeš i pronalaziš svoj stil. Na kraju dana najmanje je bitno ko će šta obući. Da smo svi isto obučeni – bilo bi dosadno, zato Hvala Bogu da smo različiti i da smo šarenoliki i raznobojni, jer svet je tako lepše mesto.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Da, puno više bih se posvetila poslu i razvijanju biznisa pre rođenja deteta. Jer tek sada shvatam Bože koliko sam imala slobodnog vremena.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi volela da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Kao mala volela sam jako Startass patike, nosila sam ih po celo leto. Danas nosim Superga brend koje me podseća na te startasice i nekako me vraćaju u te osamdesete i prelepa jednostavna leta. Još jedna stvar koja me podseća na detinjstvo je moja mama koje je uvek nosila oversized džempere. Ja obožavam danas da nosim isti taj oversized stil i u njemu se osećam najbolje.
Postoji li neka fotografija iz prošlosti koja savršeno predstavlja ko si bila tada, a koju bi volela podeliti sa nama?
Ne mogu u jednu fotografiju da sažmem svoju ličnost ili karakter, ali podeliću neke drage.