Njeno lice ne zaboravljamo – ne samo zbog lepote i misterioznog pogleda, već jer je njena pojava na pisti spoj elegancije i samopouzdanja koji ostavljaju snažan utisak.
Jedna od najprepoznatljvijih manekenki domaće modne scene, sa uspešnom svetskom karijerom, koju vodi matična agencija J’ s Model Management, perspektivna i graciozna Nikolina Vrekić, za rubriku Nekad i sad, otkriva kako je ostala verna sebi, koje stajlinge iz prošlosti danas grli sa osmehom, i kakvi su je dani menjali. Baš tu negde, između pidžama i Prada novosti, skriva se najlepša definicija hrabrosti.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Kad pogledam te slike, probudi se u meni ona devojčica puna snova, što je gledala svet sa radošću i verovala u čuda. Seti me na toplinu doma, na ruke mojih roditelja, na smeh bez razloga. Nisam imala sve, ali sam imala ono najvažnije – ljubav, podršku i osećaj da je ceo svet ispred mene.
Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želela sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Naravno da sam imala outfite koji su mi sad smešni kad ih pogledam, ali u tom trenutku su mi bili savršeni! Tada sam se u njima osećala dobro, bila svoja i to mi je najvažnije. Zato nijedan ne bih sakrila – svi su deo mog putovanja i mog stila koji je rastao sa mnom. Ali iz mamine mladosti bih definitivno svaki njen ponovila.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Samo nastavi da veruješ, i kad ti kažu da ne možeš, i kad ti se smeju jer gledaš dalje nego što drugi vide. Tvoje srce zna put, čak i kada ga drugi ne razumeju. Ta tvoja vera, ona će te jednog dana odvesti tamo gde sada samo maštaš.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Karirane košulje, danas ih nekako više ne osećam. Nisu više moj stil, mada im se nasmejem sa nostalgijom.
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Moje prvo putovanje u Grčku bilo je veliko i za mene i moje tadašnje godine. Imala sam samo 18, prvi put sam letela sama i snalazila sam se oko svega. Bila sam jako uplašena, ali to je bio trenutak kada je sve krenulo. Mislim da je to bio Božiji poziv na put kojim bi trebalo da krenem.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Nekada sam mislila da su moja mršavost i visina mana, jer su me zbog toga zadirkivali. A danas znam da je baš to moja autentičnost i snaga. Po svojoj građi i visini, ja sam preautentična. Sada se zahvaljujem mami i tati na predivnim genima, i ne bih nikad želela da budem drugačija.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Ne postoji nijedna! Ponosna sam na svaku verziju sebe, jer me je svaka gradila, oblikovala i dovela do onoga što sam danas. Sve su deo mog puta, i svaka nosi svoju priču. Emotivno bih podelila fotografiju sa najboljom drugaricom posle moje prve revije ikad koja ima posebno mesto u mom srcu.
Ako bi mogla da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto? Koji outfit bi tada ponela?
Vratila bih se u dan kada sam dobila e-mail da sam potvrđena za Prada ekskluzivu. Taj osećaj, ponos, uzbuđenje, neverica, to se ne zaboravlja. I da, bila sam u pidžami! Najvažniji momenat, a najopušteniji outfit (smeh).
Koja te pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Definitivno pesma ’’Čaršija’’. Vraća me na moje malo mesto, na detinjstvo, na sve one mirise i zvuke doma. To je porodična pesma, svi je volimo i uvek probudi jake emocije u meni.
Šta misliš kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenila nešto na njoj?
Pomislim ’’Bože, koliko je ovo dete imalo hrabrosti, a da nije ni bilo svesno u tom trenutku šta to znači.’’ Ne bih nijednu stvar promenila!
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Ne mogu da kažem da nije bilo grešaka, bilo ih je naravno. Ali ne osećam stid, već vidim hrabrost. Jer stil je put samopouzdanja, a greške su deo tog procesa. Mlađima bih rekla: budite svoji, igrajte se, nosite ono u čemu se osećate najbolje. Moda nije pravilo, ona je osećaj.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Ne bih ništa menjala. Verujem da sam morala da prođem kroz sve što jesam, lepo i teško, da bih danas znala ko sam i gde zaista pripadam. A uvek govorim da je to među zvezdama.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi volela da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Definitivno outfit sa moje prve Chanel revije, na najvišoj nedelji mode. Taj look me emotivno veže za jedan od najposebnijih trenutaka u mom životu. Volela bih da ga ponovo obučem zbog svega što sam tada osećala.
Postoji li neka fotografija iz prošlosti koja savršeno predstavlja ko si bila tada, a koju bi volela podeliti sa nama?
Svaka fotografija koju sam podelila deo je mene i mog sazrevanja. Na svaku sam ponosna, jer iza svake stoji put i borba. I mogu slobodno da kažem, za svoje godine sam nadmašila sopstvena očekivanja. I to mi je najveća potvrda mog punog samopouzdanja i potencijala.