Dok nostalgično prelistavamo albume iz prošlosti, shvatamo da postoje trenuci koje ne možemo uhvatiti objektivom, ali ih naše srce pamti zauvek.
Tu nije stvar samo u neobičnim frizurama, pocepanom džinsu, ili platformama koje smo nosili – već u sećanjima koje mirišu na detinjstvo, zrelost i sve ono što nas je oblikovalo. Manekenka Mina Nedović, žena čiji glas danas zrači sigurnošću i jasnoćom, u razgovoru za 11:11 vraća nas na početak svog puta – tamo gde su snovi tek dobijali svoje obrise, a stil se krio u detaljima. Mina za rubriku ’’Nekad i sad’’ otkriva šta bi poručila svojoj mlađoj verziji, zašto se nekih trendova ipak ne bi odrekla i koja je to haljina koja je i dalje zauzima posebno mesto u njenom garderoberu.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Baš budem nostalgična, mene detinjstvo veže za moj grad u kom sam odrasla, za školu, društvo i mirno i srećno odrastanje. Baš, baš lep period života.
Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želela sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Moram da budem iskrena, jedino što mi smeta na tim fotografijama iz prošlosti su tanke obrve, stilske greške ne pronalazim (osmeh).
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Da ne doživljavam sve lično i da se ne zamaram se oko tuđeg mišljenja. Da se malo više opustim, i da verujem u svoj put.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Cipele sa platformom. Nikako mi se ne dopada, i mislim da nikada više ne bih nosila (smeh).
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Mislim da je to put u Indiju. Provela sam tamo 2 meseca. Tada sam sazrela potpuno. Mnogo me je očvrsnulo to putovanje, shvatila sam da sam nezaustavljiva, i da sve mogu sama i na drugom kraju sveta koji funkcioniše i izgleda mnogo drugačije.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Što sam probirljiva i nisam mogla sa svima, i što se nisam lako uklapala. Sada sam ponosna na istu tu osobinu.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Sve svoje fotografije rado pokazujem, iako naravno nisam uvek bila zadovoljna kako izgledam u datom trenutku, ali nemam problem sa tim (osmeh). Srećna sam kada vidim napredak u bilo kom obliku i smislu.
Koja vas pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Užasno me razneži pesma i tekst od Al Dina – Čaršija. To je pesma koja me vrati na grad gde sam odrasla, moj dom i neka porodična sećanja koja imam na njih. Takođe, volim i pesmu iz serije ’’Porodično blago’’.
Šta misliš kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenila nešto na njoj?
Ponosna sam.Vidim jednu mladu hrabru devojku, koja ima ciljeve i ambicije, koja zna šta želi u životu, dostojanstveno korača ka svojim ciljevima i ostvaruje ih.
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Ne vidim ni jedno ni drugo. Nisam neko ko mnogo eksperimentiše i izlazi iz nekih svojih okvira, a sa druge strane ni stid, jer smatram da sam za to vreme i moje godine uvek izgledala skladno i adekvatno.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Apsolutno niti jednu jednu odluku ne bih promenila. Svaka me je dovela tačno na mesto na kojem bi trebalo da budem.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Ne mogu da kažem da nije bilo grešaka, ali nije ih ni bilo mnogo o bilo kom segmetu da se radi. Vrlo sam ponosna na sebe i na svoj put. Mislim da je najvažnije što sam ostala dosledna sebi, svojim principima i kodeksima.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi volela da možeš ponovo obući, ali ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve su uspomene vezane za taj look?
Haljina sa mature. Čuvam je i dan danas, i nešto se uvek nadam da će biti prilike da je ponovo nosim. Crna čipkana haljina koju sam sama kreirala i šila za tu priliku. Jako je volim i pomislim kako sam oduvek imala smisla za modu.