Ovo će biti priča o ljubavi, stilu i pronalaženju sopstvenog glasa. Kako izgleda kada se osvrnemo na sebe iz prošlosti i nasmejemo toj verziji?
Bez zadrške, sa ljubavlju i poštovanjem. Dizajnerka i influenserka Maja Mitrović je upravo to učinila u rubrici Nekad i sad. Sa Majom smo se vratili u dane šarenih čarapa, maturskih haljina i porodičnih vožnji uz Zdravka Čolića, a sa nama je podelila i duboko iskrene uvide o veri, ranjivosti i sazrevanju.
Otkrivamo kako izgleda stilska i lična transformacija jedne žene koja je naučila da nežnost ne znači slabost, i da prave vrednosti nikada ne izlaze iz mode.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Kad pogledam porodične albume iz detinjstva, obuzme me osećaj nežnosti i zahvalnosti. Odrasla sam u kući punoj ljubavi – one prave, tihe, svakodnevne, koja se podrazumeva i ne traži ništa zauzvrat. Moji roditelji su mi svojim primerom pokazali šta znači voleti – i danas, nakon više od 40 godina braka, drže se za ruke i izlaze na dejtove. Takve slike i sećanja ne bude samo nostalgiju, već i veru u to da prava ljubav postoji i traje. To detinjstvo je temelj svega što danas jesam, i u svom ličnom odnosu sa svojim partnerom biram da gradim.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Poručila bih sebi da ne mora sve da drži pod kontrolom, da ne mora da paniči ni da grabi. Da se život ne meri brzinom, već verom i strpljenjem. Mislim da to dolazi sa zrelošću — kad smo mlađi, želimo sve odmah, po svaku cenu, ubeđeni da propuštamo nešto ako ne stižemo sve sad i odmah. Danas bih toj verziji sebe tiho rekla: „Samo veruj. Sve dolazi onda kada treba.“ Bog ponekad ruši da bi gradio jače temelje.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Jao, ima ih dosta, ali šarene čarape definitivno prednjače. U nekom trenutku su mi bile vrhunac stila – što šarenije i luđe, to bolje. Danas mi to deluje potpuno neverovatno, pogotovo kad pogledam svoj fioku punu isključivo belih, crnih, sivih i braon čarapa. Ne znam šta me više zbunjuje – to što sam ih nosila ili to što sam ih ozbiljno kombinovala uz ostatak autfita. U svakom slučaju, to poglavlje je kod mene zauvek zatvoreno.
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Rekla bih da je prelomni trenutak za mene bio kada sam sa IC timom započela rad na kolekciji SENSO CALDO za brend INVERNO CALDO. Taj projekat nije bio samo kreativni izazov, već i svojevrsna prekretnica u mom ličnom razvoju – kako stilski, tako i životno. Kolekcija je nastajala paralelno sa mojom unutrašnjom transformacijom, i verujem da se to oseća u svakom njenom detalju. Minimalizam, zrelost i damska elegancija postali su moj izražajni pravac. Inspiraciju sam crpela iz žena koje već godinama posmatram i cenim – onih koje predstavljaju ovaj brend – onih koje odišu stilom, ali i stavom. Na mojoj “pre” fotografiji bila bi devojka puna ideja, ali još uvek u potrazi za svojim glasom. Na “posle” slici – devojka koja zna šta želi da kaže i kako to da izrazi kroz formu, boju i kroj.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
U mladosti sam smatrala manom to što nisam znala – a ni želela – da kalkulišem, foliram ili manipulišem u odnosima. Često su mi govorili da sam zbog toga previše otvorena, da delujem naivno i da će me ljudi iskoristiti. I sama sam to neko vreme verovala. Ali sa godinama sam shvatila da je baš ta osobina moja snaga. To što sam autentična, iskrena i emotivno čista u odnosima postala je moja super moć. Danas mi je to omiljena stvar kod sebe – jer mi upravo to donosi ljude slične meni. A ljude iz “drugog plemena” u svom, da budem iskrena, ni ne želim.
Koja vas pesma ili film podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Pesma koja me uvek vrati u detinjstvo je „Ti si mi u krvi” od Zdravka Čolića. Ne znam tačno zašto, ali ta pesma me snažno podseća na tatu i naše zajedničke avanture dok sam bila mala. Često smo se vozikali, samo nas dvoje, i pevali je iz sveg glasa. Valjda mi je zato zauvek ostala u sećanju kao naša pesma. Danas, kad je čujem, preplave me emocije – i ljubav, i nostalgija, i osećaj potpune bliskosti koji se ne zaboravlja. “Čarli i fabrika čokolade” je film mog detinjstva. Toliko sam ga obožavala da je naš porodični pas dobio ime po njemu – Čarli.
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Kada se osvrnem na svoje stilske “greške”, vidim isključivo hrabrost. Moj najveći savet mlađima je: stilska greška ne postoji! Svako ima svoj fazon, svoj izraz, i to je ono što čini stil zanimljivim. Sve je u redu dokle god ste to zaista vi – autentični, svoji i bez potrebe da se uklapate po svaku cenu.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi volela da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Haljina sa velike mature! To je bio komad koji sam sama osmislila i kreirala, i tada sam prvi put osetila koliko me zapravo privlači modni dizajn. Bila sam jako ponosna na taj outfit, jer je u tom trenutku savršeno odražavao ono što jesam. Danas ga još uvek čuvam, kao dragocenu uspomenu – i iskreno se nadam prilici da ga ponovo obučem.