Šta je inspiracija, a šta krađa? U muzičkoj industriji, razlika košta milione dolara.
Muzička istorija je puna pesama koje zvuče „nekako poznato“. Ali kada poznato postaje identično, advokati ulaze u priču. Led Zeppelin su dokazali da mogu pobediti na sudu – ali ne i u istoriji. Robin Thicke i Pharrell su platili 5 miliona dolara za „feel“ koji je bio previše sličan. Sam Smith je priznao grešku pre nego što su sudije uopšte i sele da odlučuju. Tri priče. Tri ishoda. Isti zaključak: u muzici nema slučajnosti koje ne koštaju.
Led Zeppelin: pobeda sa zvezdičicom
2016. godine, Jimmy Page i Robert Plant su konačno dobili sudski spor oko „Stairway to Heaven” – pesme koja je zaradila preko 562 miliona dolara. Porodica preminulog gitariste Randy Wolfe iz benda Spirit tvrdila je da je kultni intro ukraden iz njihove pesme „Taurus“ iz 1968. Zeppelin je nastupao sa Spirit 1970. godine, znači – pristup je postojao. Ali porota je zaključila da intro „nije inherentno sličan“.
Da ironija bude veća, žiri tokom suđenja nije smeo da čuje originalnu verziju pesme „Taurus“. Zeppelin je dobio spor, ali nije uspeo da vrati 800.000 dolara advokatskih troškova jer sud nije smatrao tužbu neosnovanom. Što znači: slučaj je bio dovoljno ozbiljan da napravi kosmičku rupu u džepu jednog od najvećih bendova ikada.
Groove i feel za 5 miliona dolara
2013. godine Robin Thicke i Pharrell Williams su preventivno tužili porodicu Marvin Gaye-a tražeći da sud potvrdi da „Blurred Lines“ nije plagijat. Potez se okrenuo protiv njih. Konačna cifra nakon pet godina suđenja? 4,98 miliona dolara + 50% budućih autorskih prava.
Sud je presudio da „groove“ i „feel“ jesu zaštićeni autorskim pravom, čak i kad melodija, tekst i harmonija nisu isti. Više od 200 muzičara, uključujući Jennifer Hudson i Hans Zimmera, pisalo je sudu u korist Thicke-a i Williamsa, tvrdeći da će presuda biti „veoma opasna“ za muzičku industriju. Porodica Gaye ih nije čula. Ili jeste, uz zvuk keš mašine.
Sam Smith: Gentleman’s Agreement sa cenovnikom
2013. Sam Smith izbacuje „Stay With Me“ – gospel balada koja osvaja svet. Problem je refren koji zvuči identično kao strofa Tom Petty-jeve pesme „I Won’t Back Down“ iz 1989. Petty-jev izdavač kontaktira Smith-ov tim. Smith sluša pesmu prvi put (ima 22 godine, nikad čuo za Petty-ja). Priznaje sličnost.
Bez suda, Petty i Jeff Lynne dobijaju 12,5% autorskih prava. Zauvek. Smith je nastavio da osvaja Grammy nagrade, a Petty je dobio ček.
Danas je muzička industrija pravo minsko polje. Svaki akord može biti nečiji. A svaka pesma koja „podseća na nešto“ nije slučajna, već potencijalna sudnica. Muzika je možda univerzalni jezik, ali u tom jeziku postoje reči koje koštaju više nego što bi iko želeo da plati.