U Berlinu, gradu u kome gotovo svi nose sve crno, Michal Kurtis se pojavljuje u punoj paleti boja, printovima koji dominiraju i nakitu koji bi i sam bio dovoljan kao outfit.
Nije to provokacija radi provokacije. Bivša modna konsultantkinja koja je radila za Chanel, Dior i Barneys New York, danas živi u Berlinu i gradi vizuelni identitet koji se ne uklapa ni u jedan estetski šablon koji dominira njenim okruženjem. I upravo zbog toga postaje sve zanimljivija.
Kako njen stil funkcioniše
Kurtis sama opisuje oblačenje kao gorivo — kaže da je bolji čovek i bolji radnik kada voli ono što nosi. Ta filozofija se ogleda u svakom outfitu: nema kompromisa između funkcije i izgleda, nema „obući ću nešto praktično jer je utorak.“ Svila i kratke pantalone nose se u januaru, a Chanel tašna na ramenima ide podjednako dobro za sastanke i za kafu u kvartu. Njen pristup mešanju komada ima logiku koja zvuči jednostavno ali zahteva ozbiljan vizuelni senzibilitet: uzeti bazni element i podići ga nakitom i slojevima, obući svilenu haljinu ispod džempera koji bi trebalo da ide uz nešto sasvim drugo, nositi prugastu rolku uz karirane vunene pantalone kao da su uvek bile par.
Maksimalizam kao stav, ne kao trend
Ono što razdvaja Kurtis od prolaznih maksimalista koji prate cikluse trenda jeste konzistentnost. Ona boje nosi oduvek i bez obzira na sezonu. Nakit je sastavni deo njenog života, ne stajlinga. Biser ide uz trenerku, loafersice uz kaput koji pada do poda, zlatne sandale uz pleteni kardigan. Kombinacije zvuče nelogično, ali na fotografijama izgledaju savršeno. To je razlika između osobe koja poznaje pravila i osobe koja ih razume dovoljno dobro da ne mora da ih prati.
Michal Kurtis je žena koja se oblači za sebe, a to, kada se radi ovako dobro i ovako dosledno, postaje inspiracija za sve ostale. Neko ko bez ironije i bez objašnjenja nosi punu boju i maksimalne aksesoare svakog dana, podseća da stil nije pitanje pravila. Pitanje je hrabrosti da se gradi autentična verzija sebe svakog dana iznova.