- Wellness
Melanholija nakon povratka sa odmora – kako na nas utiče post vacation blues
Nakon što se konačno vratimo u svoje domove, čeka nas realnost raširenih ruku – i sa gomilom nepročitanih mejlova.
Osećaj da smo slobodni i lagani polako bledi, ustupajući mesta drugačijim emocijama. One utiču na našu svakodnevicu i pokreću preispitivanje kako zaista živimo. Da li je ovaj osećaj znak da nešto treba promeniti, ili je to neizbežna posledica povratka u rutinu?
Dobar dan, ima li koga? Knock, knock, ali ne na vrata raja, nego na društveni profil…Pozvani pretplatnik trenutno nije dostupan. Čuvena mejl forma OOO, sećam se kad sam je prvi put videla, guglala sam da saznam šta označava. Kada sam doživela njen smisao pomislila sam ’’Oh, kako genijalna stvar da nekome kažeš da nisi tu’’. Odnosno, da jesi, ali da ne možeš da odgovoriš jer si otišao tamo negde da se malo vratiš sebi. To je jedna jako važna stvar.
Biti offline.
Offline is the new black, izjavila sam jednom i stojim pri tome. U trendu je biti ’’nedostupan’’. Pojasniću odmah da ne ispadne da govorim samo u metaforama – nedostupan drugima, ali pristupačan sebi samom.
Nakon što koferi budu raspakovani (u redu, neki se na njih saplićemo i nedeljama nakon povratka), i poslednja zrnca peska budu usisana iz automobila, često nas obuzme osećaj praznine. Povratak sa odmora, sa mesta gde su svakodnevne brige bile daleko i gde smo se prepustili hedonizmu, može nas ostaviti u stanju koje bismo nazvali ’’post vacation blues’’. Taj suptilni osećaj melanholije nakon povratka u realnost postao je toliko rasprostranjen da zaslužuje našu amatersku, subjektivnu opservaciju.
Kada ljudi donose odluku da odustanu?
Jedno istraživanje iz 2021. kaže da je 63% zaposlenih napustilo svoj posao zbog niske plate, a za 2024. postoji predviđanje da će se ta cifra povećati. Brojka ljudi koji odlaze, ne plata. Među razlozima koji prednjače da neko da otkaz jesu i nemogućnost napredovanja u kolektivu, osećanje manjeg poštovanja od strane kolega i nadređenih, briga o deci, nepostojanje fleksibilnih radnih sati, minimalne beneficije na radu. Prema članku objavljenom u magazinu Forbes, čak 44% zaposlenih razmišlja o otkazu tokom godišnjeg odmora. Njih 86% slaže se da im je odmor prijao i poboljšao mentalno zdravlje, ali prema novoj studiji sve je veća brojka onih koji se na godišnjem toliko resetuju da više ne žele da se vrate u kolektiv. Prema Viseria istraživanju, 71% ispitanika koji su razmišljali o otkazu dok su bili na odmoru, a tokom odmora ipak ostali u kontaktu sa obavezama, ostvarili su svoje planove da daju otkaz nakon završetka godišnjeg. Zašto bi neko želeo da se vrati na posao koji od njih zahteva da budu ’’uvek dostupni’’ i ograničava im dane odmora?
Zašto osećamo post vacation blues?
Blagi osećaj besmisla, težine obavljanja regularnih aktivnosti, smanjeni entuzijazam pri povratku u svakodnevni život, sve ovo su neki od simptoma koje možemo doživeti. Nakon odmora gde smo napunili baterije, iskusili nove avanture, povratak u ustaljene rutine ume da izazove osećaj nostalgije i negodovanja. Moram li baš danas? Ovo je psihološki fenomen koji proizlazi iz činjenice da se ponovo suočavamo sa stresorima koje smo privremeno ostavili iza sebe.
Povratak u realnost
Dok je na mejlu aktiviran OOO, mozak se adaptira na nove stimulanse i uživa u promeni ritma. Slikoviti pejzaži, nove kulture, sloboda od obaveza, nova uzbuđenja, i na drugoj strani povratak u poznato okruženje u kojem možda osetimo i da smo izgubili deo te slobode. Melanholija nakon odmora može se povećati obavezama koje nas čekaju – nepročitani mejlovi, zaostali zadaci i povratak u kancelarijsku dinamiku.
Koliko smo prisutni u svakodnevici?
Da li živimo sadašnji trenutak, ili ga preživljavamo? Jesmo li u potrazi za novim iskustvima koja će nas izvući iz rutine? Povratak sa odmora može biti poziv na buđenje – podsećanje da ne čekamo sledeći beg od stvarnosti, nego da aktivno delamo na putu ka onome što želimo, pronađemo ispunjenje i zadovoljstvo u svakodnevnim trenucima koje živimo.
Foto: Pinterest Arhiva