U određenim kritičnim momentima u istoriji, život se svodio na preživljavanje, ali i tada čovek je u sebi pronalazio način da sačuva radost, smisao i umetnost.
Takva priča je Sarajevo devedesetih, grad pod opsadom, gde su granate i snajperi pokušavali da ugase duh, ali su ga muzika, ples i umetnost iznova palili. Dokumentarni film ’’Kiss the Future’’ u režiji Nenada Čičin-Šaina je posveta snazi, hrabrosti i neverovatnom instinktu Sarajlija da čak i pod opsadom biraju život.
Muzika kao beg i prkos
Opsada Sarajeva, najduža kojoj je bio izložen neki glavni grad u modernoj istoriji, trajala je 1425 dana. Stanovnici, lišeni sigurnosti i osnovnih životnih uslova, nisu pristali da im zarobe i duh. U podrumima, skloništima, nastajala je scena koja je postala sinonim za prkos: koncerti na agregatima, predstave, improvizovani televizijski programi i neuništiva želja da se sačuva normalna svakodnevica. Jedan bubnjar, iako bez jedne ruke, nastavio je da svira. Mladi su plesali u improvizovanim disko klubovima dok su granate padale iznad njihovih glava.
Kada Sarajevo dođe do Bona
Ključna figura u ovoj priči bio je američki humanitarac Bil Karter. Fasciniran snagom ljudi u Sarajevu, odlučio je da svet mora čuti njihovu priču. Putem improvizovanih veza uspeo je da stupi u kontakt sa bendom U2, tada na vrhuncu karijere i slave sa Zoo Tv turnejom. Ideja je bila da Bono i bend iskoriste svoj globalni uticaj kako bi ukazali na tragediju Sarajeva – što je promenilo sve. U2 su počeli da tokom koncerata uvode direktne satelitske prenose iz Sarajeva, prikazujući publici širom Evrope kako izgleda grad pod opsadom. Bono je kasnije, priznajući svoju dilemu da li time koristi tuđu patnju kao spektakl, ostao dosledan: umetnost je ipak morala da progovori zarad šireg dobra. Dve godine nakon Dejtonskog sporazuma, 1997. U2 održava koncert na stadionu Koševo u Sarajevu. Ovo mesto odzvanjalo je muzikom i pesmom više od 40 hiljada ljudi. Glas publike nadomestio je Bonove povređene glasne žice. Na sceni se čuo i uzvik koji će obeležiti duh ovog filma: ’’F**k the past, kiss the future!’’ Ova poruka je istovremeno bila i rana i lek, podsećanje da umetnost može da pomogne ljudima da prežive i nastave dalje.
Dokumentarac kao sećanje i opomena
’’Kiss the Future’’ je dokument o ljudskoj otpornosti, o moći umetnosti da postane oružje protiv očaja, prikaz kako kultura može da probije zidove ravnodušnosti. Ona je utočište, najjači oblik borbe, jer tamo gde prestaje nada, počinje tišina, a Sarajevo je odlučilo da uprkos svim teškoćama nikada ne ćuti.