Nekada su se recepti prenosili sa kolena na koleno, a danas sa Instagram storija na Pinterest moodboard.
U toj lavini ’’zdravih’’ preporuka, zelenih smutija i avokado tosta, sve češće se sreće termin clean eating. Zvuči kao obećanje – čisto, zdravo, ispravno. Šta znači zapravo jesti ’’čisto’’, ko to određuje i da li je koncept nastao iz dobre namere, ili možda ima i svoje mračne strane?
U teoriji smo sve razumeli. U praksi, ne baš.
Na početku je clean eating označavao ishranu baziranu na neprerađenim, svežim i nutritivno bogatim namirnicama. Dakle – domaća kuhinja, što manje industrijskih proizvoda, više povrća, celovitih žitarica. Bez uračunavanja kalorija, bez ekstremnih dijeta, bez brojanja badema. Ali, kako to obično biva na internetu, koncept je brzo postao više hashtag nego filozofija. Počeli su da ga tumače blogeri bez nutricionističkog obrazovanja, uvodeći zabrane cele grupe namirnica – od glutena, preko mlečnih proizvoda, do mesa. Clean eating je odjednom počeo da podrazumeva isključivost, elitizam i često – strah od hrane. Stručnjaci su upozoravali da ako običan ručak počnemo da doživljavamo kao neadekvatan samo jer sadrži pirinač, onda ulazimo polako na teren poremećaja u ishrani. Ortoreksija je realnost, a ova nezdrava opsesija zdravom hranom je često skrivena iza prelepih fotografija smoothie činija.
Back to basics – kako da se hranite ’’čisto’’
Nije sve tako negativno, jer clean eating jeste pokrenuo pozitivne promene. Ljudi su počeli da čitaju deklaracije, da se edukuju, kuvaju kod kuće, razmišljaju o kvalitetu namirnica. Kokosovo ulje, čija seme, brokoli i avokado, postali su deo svakodnevnog rečnika. Nutricionisti su saglasni – ako ignorišemo marketinšku histeriju i vratimo se osnovama, ova filozofija ima smisla. Kuvanje od nule, sezonsko povrće i voće, jesu vrednosti koje bi trebalo zadržati. Najveća zamka ovog koncepta je ideja da je hrana ili čista ili prljava, što automatski povećava osećaj krivice, a hrana ipak nije moralna kategorija. Ne postoji etiketa dobra ili loša – postoji samo kontekst, količina i balans. Domaći burger nije zločin protiv zdravlja, ali ni zelena salata neće spasiti svet.
Prava snaga ovog koncepta je u osvešćivanju, a ne zabranama. Ako nam gluten ne smeta, nema ga potrebe izbacivati, volite avokado tost, ali počastite sebe nekad i parčetom kolača. U svoju ishranu uvrstite što više voća i povrća koje je bogato vlaknima i vitaminima. Veštačke zaslađivače zamenite opcijama poput javorovog ili kokosovog šećera. Industrijski prerađena hrana bogata aditivima, veštačkim aromama i pojačivačima ukusa može imati štetne efekte po zdravlje. Naučite da čitate deklaracije, i izbacite rafinisane ugljene hidrate iz ishrane jer utiču na imunitet, podižu kiselost organizma, a nalaze se u grickalicama, testu, ali i mlečnim proizvodima.
Ako postoji poruka koju bismo poneli iz clean eating epohe, to je da naučimo da kuvamo i cenimo kvalitetne sastojke, a ne da hranimo strah od hrane. Jesti čisto ne znači jesti savršeno. To znači jesti sa pažnjom, razumevanjem sopstvenog tela i potreba.