- Knjige
Glas iskrene emocije neuprljane patetikom – zbirka ’’Moja mama zna šta se dešava u gradovima’’, Radmile Petrović
Tekst: Viola Vasiljević
U svetu književnosti gde se većina neretko sakrije iza lepog stiha i elegantne metafore, pesnikinja Radmila Petrović (@radmila.petrovic.poet) dolazi kao snažan vazdušni udar.
Njeno pero ne piše, ono seče i urezuje. Rođena 1996. godine u Užicu, a sa korenima duboko usađenim u zemlju Stupčevića kod Arilja, Petrović svoju snagu crpi iz podneblja u kojem je odrasla, životnog iskustva, tradicije. Ovde nije reč samo o Radmilinom pisanju, već o revoluciji stvaranja.
Za Radmilu, iskrenost je najmoćnija forma umetnosti. Kroz svoje stvaralaštvo, bila to nagrada „Desanka Maksimović“ ili njena viralna poezija na društvenim mrežama, ona se postavlja kao istinski borac za slobodu izraza. Treća zbirka pesama ’’Moja mama zna šta se dešava u gradovima’’ iz 2020. godine, definisala je Radmilu kao svojevrsni regionalni fenomen, a njena poezija je do sad prevedena na engleski, nemački, francuski, grčki, španski, kao i mnoge druge svetske jezike. U zbirci su između ostalih i pesme Moja loza ima dar da skrati liniju života, Prokletstvo šume, Četiri poljupca da spasemo svet, Ne umem toplije, Odjeci šume, Planina u plamenu.
Govorili su mi da je Beograd grad u kome nikog ne smeš da pogledaš u oči
’’…tamo gde sam odrasla
nežnost se ne iskazuje prema ljudima,
ona se čuva
za mačiće što se okote u štali
tamo naučiš neke fore
onda odeš daleko
i tražiš muskarca koji na njih ne pada
kad ga sretneš počinje rat
za koji nemaš nikakvu strategiju
zato što je ljubav jednostavna
a ti si pre svega devojka
i u neke bitke
ne ulaziš da bi pobedila.’’
Sirovost je prava reč za njen stil. Lirski subjekt u zbirci pesama ’’Moja mama zna šta se dešava u gradovima’’, predstavlja žensko dete na selu koje razbija rodne stereotipe, prkosi tradicionalnim vrednostima, prikazuje njeno odrastanje i borbu za sopstveno autentično ja. Ona piše s ironijskim otklonima i dubokom samosvešću kroz koje postavlja snažna pitanja o ženstvenosti, ravnopravnosti, porodičnoj hijerarhiji, roditeljskim očekivanjima i devojačkim maštanjima. U svojoj poeziji suprotstavlja se ne samo tradicionalnim, već i savremenim shvatanjima tih tema. Nazivajući sebe šmeker-devojkom, ona je bez pardona, a sa puno stila, razoružala sve pretpostavke o tome šta žena može i trebalo bi da bude.
’’ Radmila priča o onome što nisi doživeo, ali tako da osetiš sve posledice.’’
Nemanja Stanišić
Njena poezija je postala viralna, a iskrenost i drskost nisu samo odraz lične hrabrosti, već i znak dubokog razumevanja generacije i društva u kojem odrasta. Ona je most između dinamike sela i grada, a u njenom stilu je ukorenjena večita borba između tradicije i modernosti.
U konačnom obračunu, Radmila Petrović je mnogo više od pesnikinje. Ona je društvena komentatorka, neumoljivi, duhoviti kritičar i nežni humanista, sve u jednom. I dok njene reči odjekuju s podjednakom snagom na društvenim mrežama, zbornicima i pozornicama, jedno je sigurno: ona nije ovde da bi ugađala okolini. Ona je ovde da promeni način na koji razmišljamo – i uspeva u tome.
Foto: eleven eleven