Verovatno bi jedan od najponosnijih trenutaka svakog pisca bio onaj kada biste odmah uspeli da prepoznate o kome se radi, već u prvoj rečenici.
Ova autorka nije samo posmatrala stvarnost, ona ju je analizirala do tančina. Joan Didion bila je oštra poput skalpela, precizna kao fotografija analognog aparata, a emotivno razoružavajuća bez grama patetike. Njeni eseji, romani i memoari oblikovali su generacije čitalaca, ali novi naslov koji izlazi u javnost otkriva nešto drugačije – prikazuje Joan bez maske. Notes to John, neobjavljeni dnevnici, pružiće nam uvid u ono što je verovatno ostalo najskrivenije i najranjivije u njenom svetu.
Pronađeni zapisi, zabeležena bol
Četiri godine nakon smrti, u fioci pisaćeg stola pronađen je dnevnik sastavljen od 49 spisa, svi naslovljeni i posvećeni njenom pokojnom mužu, piscu Johnu Gregoryju Dunneu, koji je preminuo 2003. Knjiga Notes to John objavljena je 22. aprila, u izdanju Knopf-a, i biće prvi posthumno objavljeni rad autorke od 2011. godine. Ono što ovaj rukopis čini posebno važnim jeste njegova sirovost – beleške nisu bile namenjene objavljivanju, a osim ispravki tipografskih grešaka i nekoliko fusnota, sadržaj ostaje gotovo netaknut. U zapisima Joan govori o svojim terapijskim seansama iz 1999. godine, o alkoholu, depresiji, detinjstvu, gubitku, i možda najteže, o turbulentnom odnosu koji je imala sa ćerkom Quintanom Roo, koja je preminula 2005. u 39. godini života. Pisala je, kao što je jednom priznala, da bi saznala šta misli, šta vidi i šta to znači.
Bez strukture, sirovo i nadasve emotivno
Za razliku od objavljenih memoara, poput nagrađivane The Year of Magical Thinking ili potresne Blue Nights, Notes to John ne koristi literarni okvir – ne traži smisao u bolu, već ga beleži onako stihijski kako dolazi. To je Joan bez strukture, bez završne tačke, žena koja ne pokušava da uređuje narativ, već mu dopušta da slobodno teče. U njemu prepoznajemo korene opsesivnog samoproučavanja, kritičkog osvrta na lične motive, ali i pitanja na koja odgovor nikada nije došao. Kroz zapise, čitalac ima retku privilegiju da prati kako se bol pretače u književnost, kako se lična trauma transformiše u umetnost.
Nasleđe Joan Didion
Joan je bila spisateljica i novinarka rođena 1934. u Sakramentu, a svojim radovima i naročito esejima poput Slouching Towards Bethlehem, The White Album, i romanima A Book of Common Prayer – redefinisala je granice između novinarstva, fikcije i proze. Bila je deo pokreta novog žurnalizma rame uz rame sa Trumanom Capoteom i Tomom Wolfeom, ali je istovremeno bila i usamljena figura. Distancirana, duboko lična, emotivna, elegantna i neumoljiva.
Didion je pisala o Americi, o porodici, politici, sebi – sposobnost da uhvati tišinu između redova učinila ju je jednom od najvažnijih autorki 20. veka. Želite da je upoznate? Notes to John je mesto gde se ne skriva iza stilskih figura. Možda je upravo ova zbirka delo koje idealno zaokružuje njen opus – ne kao završnica, već kao kreativni umetnički eho.