- Film, pozorište i tv
Alain Delon – Odlazak francuskog samuraja
Alen Delon – sanjar, zavodnik, džentlmen. Kada se njegovo ime izgovori, ne misli se samo na glumca, već na epopeju jednog vremena.
Njegova pojava, inspirativna, lepa i opasna, nosila je u sebi čitavu galeriju likova koje je oživeo na platnu. Delon je bio više od filmske zvezde, obeležio je epohu neprolazne elegancije i zavodljive melanholije. U vremenu kada su filmovi bili više od zabave, a zvezde više od prolaznih fenomena, Delon ostaje konstanta, podsećajući nas da prava lepota, ona duboka i tajanstvena, nikada ne bledi, već se samo pretvara u sećanje koje ne prestaje da živi.
Detinjstvo obeleženo teškim odrastanjem i problemima u pubertetskim danima
Rođen je u bogatom predgrađu Pariza, ali su mu najranije odrastanje obeležili razvod roditelja i buntovništvo koje je nakon toga usledilo i koje ga je pratilo kroz tinejdžerske godine. Alain je jedno vreme odrastao u hraniteljskoj porodici, gde je razvio simpatije prema biciklizmu i maštao da će jednoga dana postati profesionalni trkač. Povratak roditeljima doneo je novi stres koji je rezultirao time da je bio sve problematičniji u školi, mada je polako počeo da pokazuje sklonost ka umetnosti i pevanju. Do 13. godine već je bio izbacivan iz nekoliko škola zbog neprimerenog ponašanja i stalnih ispada koje je imao. Sa 14 godina je hteo da napusti Francusku i sa prijateljem pobegne u Čikago, ali je brzom reakcijom policije u tome sprečen. Zbog nedoličnog ponašanja završio je u zatvoru. Ubrzo su Alainovi roditelji uvideli da formalno obrazovanje nije idealna opcija za njegov temperament, mama ga je primila u svoju porodicu, a on je počeo da radi u radnji delikatesa koju je držao njegov očuh. Od nevolja ipak nije mogao da se skloni, stalno je učestvovao u tučama, a čak je jedno vreme bio član lokalne bande.
Once a trouble, always a trouble?
Nemiran duh i sklonost ka nevoljama odveli su ga u francusku mornaricu, gde se suočio sa opasnostima Indokineskog rata. Umesto da ga vojnička disciplina smiri, rat je probudio u njemu strast prema oružju i svetu kriminala, koji će kasnije definisati njegove filmske uloge. Svoj 20. rođendan proveo je u zatvoru zbog krađe mornaričkog džipa. Nakon povratka iz rata, odriče se svojih roditelja, i bez ideje šta bi mogao da radi u životu počinje da konobariše na Champs-Élysées, ali i da se druži sa lopovima i prostitutkama. Sve je izgledalo kao da će ostati zarobljen u tom svetu mračnih ulica Pariza, i da neće uspeti.
Veza sa popularnom glumicom koja ga je izvukla iz sveta kriminala
Alainov život dobija zaokret kada uplovljava u vezu sa glumicom Brigitte Auber koja samo što je snimila Hičkohov film ’’To Catch a Thief’’, sa kojom započinje i zajednički život. To ga je vodilo novim poznanstvima sa ljudima koji su u svetu kinematografije zaista imali uticaja. Šarmantan kakav je oduvek bio, hipnotišućeg pogleda i zavodljivog stava, očarao je svakog sagovornika na kog bi naišao. Tako mu je ponuđen sedmogodišnji ugovor u SAD-u iako nije imao glumačkog iskustva i predznanja, pod uslovom da nauči engleski jezik. Međutim, ljubavnica glumica Michèle Cordoue nije želela da Alain napusti Francusku, pa je nagovorila svog muža, režisera Yves Allegréta, da angažuje Alaina na filmu ’’Quand la femme s’en mêle’’, nakon čega on ipak ne odlazi za Ameriku. Kako je puno puta izjavio: ’’To je sve promenilo. Allegrét mi je rekao da govorim kao što inače govorim, da ga slušam i budem ono što jesam. Ne igraj, živi. Da mi on to tad nije rekao, ne bih imao karijeru koju imam sada.’’
Ikona francuskog filma
Tokom jedne nesreće na snimanju, kada je vozio pozajmljeni automobil, zaradio je ožiljak na bradi koji ga je pratio tokom karijere. Usledila je uloga u filmu ’’Plein Soleil’’ iz 1960. gde tumači mračnog i manipulativnog Toma Riplija, čime je postavio temelje svoje karijere, i istakao se kao talentovan, ali i nesvakidašnje privlačan. Alain je bio nadasve perspektivan glumac koji je vrlo brzo, u decenijama koje su usledile, osvojio evropsko tržište i filmsku industriju. Ostvarenja ’’Le Samourai’’, ’’La Piscine’’, ’’Lost Command’’, i ’’Le Cercle Rouge’’ učvrstili su njegovu reputaciju. I mada nije uspeo da se probije u Holivudu, u Japanu su ga izuzetno cenili, a ostaju zapažene druge uloge koje je snimio. U filmu ’’Le Samourai’’ u kojoj igra usamljenog ubicu, savršeno je dočarao distanciranog, hladnokrvnog i neodoljivog muškarca, čime je stvorio lik koji je ostao duboko ukorenjen u pop kulturi. U ’’La Piscine’’ glumi sa Romy Schneider, koja je bila ljubav njegovog života. Njihova veza bila eksplozivna, a odnos prepun strasti i komplikacija bio je centralna tema mnogih filmskih hronika. 1973. snimio je duet sa Dalidom, čuveni hit ‘’Paroles, paroles’’.
Afere i skandali – mračna strana slave
Delonov život van ekrana bio je podjednako buran kao i uloge koje je tumačio. Njegove ljubavne afere od Romy Schneider, preko pevačice Dalide, Mireille Darc, do Lane Wood, bile su redovno praćene u tabloidima. 1961. uplovio je u vezu sa nemačkom pevačicom, modelom i glumicom Nico, a ona je godinu dana kasnije rodila sina kojeg Alain Delon nikad nije priznao. Pored njega, imao je još troje dece. Verovatno je najkontroverzniji trenutak u životu ’’Afera Marković’’ iz 1968. kada je pronađelo beživotno telo njegovog telohranitelja. Glasine su povezivale Delona sa mračnim svetom kriminala, a slučaj je postao nacionalni skandal iako je glumac negirao svaku umešanost. Uprkos tome, mračna senka afere ostala je da visi nad njegovom glavom tokom čitave karijere, a ranija povezanost sa pariskim podzemljem, i ljubav prema oružju lebdeli su u vazduhu preteći da ugroze njegovu slavu i uticaj u filmskoj industriji.
Iako se zvanično povukao sa scene 1997. nakon čega je dobio i švajcarsko državljanstvo, ipak je povremeno snimao, a među kasnijim filmovima u kojima se pojavio ističe se Asteriks i Obeliks iz 2008. gde je tumačio lik Julija Cezara. 2019. je na Kanskom festivalu dobio počasnu nagradu Palme d’Or, za dugogodišnju karijeru.
Alain Delon oduvek je hodao po tankoj liniji između svetlosti i tame, slave i skandala. Bio je svojevrstan kulturološki fenomen koji se nije obazirao na očekivanja sveta, čovek neponovljive harizme na ekranu i van njega koji je bio spreman da se suoči sa svojim demonima, prihvati greške i slabosti, živeći autentično uprkos svemu. Uvek je sa sobom nosio određenu tugu i osamljenost što je možda najbolje objasnio u izjavi ’’Nikada nisam bio srećan, ali sam uvek bio slobodan.’’ Ostavio je svojim ulogama neizbrisivi trag u kinematografiji, zračeći kao simbol muške elegancije, misterioznosti, neukrotive slobode i prodornog duha koji ne poznaje granice.
Foto: Pinterest Arhiva