- Wellness
Snaga muzikoterapije – harmonija zvuka i unutrašnjeg bića
Tekst: Milena Veselinović
Određena melodija koju čujemo ima moć da nas oraspoloži, prenese u svet mašte, rastuži ili motiviše.
Šta ako vam kažemo da muzika ima sposobnost da učini mnogo više od toga? Ona je odavno prevazišla ulogu običnog dodatka u našim životima i postala važno sredstvo u harmonizaciji našeg unutrašnjeg bića. Zakoračimo zajedno u svet gde se melodija spaja sa medicinom i gde je svaka nota ključ za otvaranje dubljih dimenzija postojanja.
Talasi lekovitih tonova – sve čari muzikoterapije
Jedna je od najintrigantnijih grana alternativne medicine, posvećena istraživanju toga kako zvuci, ritmovi i melodije utiču na mentalno i fizičko zdravlje. Kroz niz naučno potkrepljenih tehnika, stručnjaci koriste muziku kao medijum za lečenje anksioznosti i depresije, ali i hroničnih bolova i neuroloških poremećaja. Pregledom oko 400 istraživačkih radova na McGill Univerzitetu u Kvebeku, ustanovljeno da slušanje muzike delotvnornije kod anksioznosti nego terapija lekovima. Ona poboljša fizičko, emocionalno, mentalno i socijalno blagostanje pojedinca. Neki od ključnih benefita obuhvataju relaksaciju, smanjenje stresa, kvalitetniji san, lakše izražavanje emocija, poboljšanje komunikacije i podršku drugim procesima lečenja.
Muzikoterapeuti su obučeni stručnjaci koji primenjuju različite tehnike u radu sa klijentima. Terapeutske sesije mogu uključivati aktivnosti kao što su sviranje instrumenata, pevanje, slušanje muzike, komponovanje pesama ili improvizacija.
’’Tamo gde reči zakažu, muzika govori’’.
Hans Kristijan Andersen
Muzika kao lek – zvuci zdravlja
Još je davnih dana Platon govorio da muzika ima uticaja na ljude i karakter pojedinca. Aristotel je bio pristalica emotivnijeg gledišta prema kojem muzika utiče na dušu i pročišćuje emocije. Tragovi muzikoterapije sežu sve do Biblije u kojoj David svira harfu da otera lošeg duha koji uznemirava kralja.
I mada postoje tragovi da su određeni oblici muzike bili prisutni i kad verbalna komunikacija nije bila razvijena, ona je kao naučna disciplina počela da se razvija sredinom 20. veka. Muzikoterapija se danas primenjuje u različitim sferama, prvenstveno na psihoterapiji uključujući medicinske ustanove, ali i škole za decu sa posebnim potrebama i staračke domove. U Engleskoj se klasična muzika koristi u operacionim salama pri manje kompleksnim zahvatima, jer pomaže hirurzima da se fokusiraju na rad zato što podstiče mentalnu budnost. Ima širok spektar primena i može biti izuzetno korisna u podršci fizičkom i emocionalnom zdravlju.
Kako muzika ’’radi’’ ?
Prema tvrdnjama naučnika, određene melodije snižavaju krvni pritisak, usporavaju srčani ritam i dovode do oslobađanja dopamina, hormona sreće i zadovoljstva, kao i endorfina koji je zadužen za ublažavanje bola. Načno je dokazano da pesma ’’Weightless’’ grupe Marconi Union redukuje nivo kortizola, usporava otkucaje i snižava pritisak, što vodi relaksaciji i smanjenju anksioznosti.
’’Bez muzike, život bi bio greška’’.
Fridrih Niče
Muzika je sredstvo komunikacije, slikoviti melodijski pejzaž pun obojenih nota, način da otključamo svoje najdublje emocije i uspostavimo mir u nama samima. Ona nosi veliki potencijal jer omogućava se konektujemo sa sobom, da izrazimo osećanja i pokažemo svoju prirodu. I mada nije magični eliksir koji rešava sve probleme, njene mogućnosti nisu zanemarljive. Nekada je upravo taj melodijski boost raspoloženja ono što nam je potrebno da nastavimo dalje.
’’ That’s the amazing thing about music: there’s a song for every emotion.
Can you imagine a world with no music? It would suck’’.
Harry Styles
Foto: eleven eleven