- Wellness
Sloboda ili hir: Mali priručnik kako da kažete ne
Tekst: Milena Veselinović
Kada smo mali, reč ’’ne’’ tokom dana čujemo u proseku oko 400 puta, međutim, kako odrastamo sami je sve ređe izgovaramo
U današnjem svetu uglavnom je „da“ odgovor koji se očekuje. Pod pritiskom smo da budem dostupni i da se odazivamo na tuđe zahteve, čak i uprkos svojim željama i rasporedu. Hteli to da priznamo ili ne, često umemo da u određenoj meri ugađamo ljudima. To bi značilo da smo spremni da pristanemo na planove u kojima ne želimo da učestvujemo, što nas dovodi u situaciju da imamo manje vremena za sebe i ono što je nama bitno.
Koliko je za naše mentalno zdravlje važno osvestiti nešto što ne želimo i to naglas saopštiti? Postavljanje granica je izazovna tehnika koju bi trebalo vežbati.
Da ili ne, pitanje je sad.
Kompromis je duboko ukorenjen u sistem našeg funkcionisanja i mehanizam je društvenog opstanka. Često umemo da žrtvujemo svoje vreme kako bismo udovoljili tuđim potrebama koje se ne poklapaju sa našim. To uglavnom radimo da bismo sačuvali dobru sliku o sebi i da izbegnemo sukobe.
Zašto je teško da damo prioritet svojim potrebama u odnosu na tuđe? Da li imamo urođeni sistem samovrednovanja, ili ga učimo tokom odrastanja?
Ako ne znamo koji su naši limiti, bićemo u iskušenju da se zatrpamo poslom. Osećaj da nekoga ne možemo odbiti utiče na produktivnost i potencijalni je izazivač burnout sindroma. Odbijanje nam daje slobodu da postavimo granice i izrazimo svoje potrebe. Međutim, prepoznati situaciju koja nam ne prija i u kojoj se želimo suprotstaviti, može biti izazovno. Uspostavljanje ličnih granica je ključno za naše mentalno zdravlje i blagostanje. Granice nas štite od toga da budemo iskorišćeni. Takođe, omogućavaju da izrazimo svoje mišljenje i stavove.
Postoje određeni životni momenti kada je bitno da se zauzmemo za svoje potrebe koje se možda ne poklapaju sa tuđim. Fokus je na našim prioritetima i ciljevima, a ne na očekivanjima drugih ljudi. To je važno za lično zadovoljstvo.
Umetnost izgovaranja reči ne
Kada kažemo „ne“ drugima, to može biti neugodno za nas ali i drugu stranu. Suočeni smo sa krivicom i strahom da će neko promeniti mišljenje o nama. Važno je ovladati tehnikom da svoje želje vrednujemo podjednako kao i tuđe, i definisati granice preko kojih ne želimo da idemo. Kada nas drugi odbiju, možemo se osećati povređeno. Međutim, odbijanje ne morate shvatati lično. Ljudi imaju niz razloga zbog kojih nešto ne žele i to ne mora da ima nikakve veze sa vama. Svako bi trebalo da je vlasnik svog vremena i da ima slobodu da ga bez osuđivanja provede kako želi. Kako biste doneli ispravnu odluku i svoje vreme stavili na prvo mesto, postoje mehanizmi koji pomažu:
- Budite strpljivi: Dobro razmislite šta je ono što vi želite pre nego što saopštite odluku. Često se nalazimo u iskušenju da ljudima govorimo ono što žele da čuju kako ih ne bismo povredili odbijanjem. Važno je odluke ne donositi ishitreno.
- Upoznajte sebe: Naučite da prepoznate šta su vaše želje i potrebe i idite ka zadovoljenju istih. Definisanje ličnih ciljeva u mnogome pomaže da procenimo da li se određene aktivnosti uklapaju u naš život ili ne.
- Obratite se ljudima lično: Kada je potrebno da saopštite da ne želite nešto, razgovor licem u lice šalje jasnu poruku da vi čvrsto stojite iza svog stava.
- Budite što jednostavniji u iznošenju razloga. Što se više uplićete u priču, vaše odbijanje gubi na jačini i podložniji ste pritiscima i insistiranju da promenite svoje mišljenje.
- Šta je najgore što može da se desi? Neretko u svojoj glavi izmislimo najgore scenarije koji su daleko od realnosti. Umesto da se bojite potencijalnog sukoba koji može nastati ako izgovorite da nešto ne želite, zapitajte se kako biste se nosili sa tim posledicama. Napetost zamagljuje vid i ne možemo racionalno pristupiti rešenju problema, i tek kada se odmaknemo, možemo uvideti da postavljanje granica ne mora uopšte da bude strašno.
Foto: Rokas Aleliūnas