Ona koja ne gradi karijeru na grandioznim gestovima i provokacijama, već na tihom, ali doslednom preobražaju svake kuće u koju zakorači.
Snaga Louise leži u suptilnosti, i umeću da tišinu pretvori u melodiju. Između prošlosti i budućnosti, zanatske tradicije i savremene potrebe za slobodom, ona postavlja sebe kao tumača jednog od najzanimljivijih dijaloga u savremenoj modi. Zato imenovanje na čelo Bottega Venete nije samo vest, već znak da se jedan od najcenjenijih italijanskih brendova sprema za novo, pažljivo ispisano poglavlje.
Od Sunderlanda do Milana
Dizajnerska priča počinje u primorskom gradu na severnoj obali Engleske, gde su industrijska surovost i iskrena toplina ljudi oblikovali Louisin senzibilitet. Prva modna učionica bila je kod bake krojačice, a detinjstvo je provela šivenjem sopstvenih uniformi i transformisanjem garderobe. Ta buntovna kreativnost nikad je nije napustila. Put ju je dalje vodio na studije u Njukasl, a onda se našla u Londonu devedesetih. I to baš u vreme kad je rave scena i kultura slobode bila aktuelna. To je dodatno učvrstilo Louisino uverenje da je moda tu da posluži čovečanstvu kao alat radosti i izraza, ne samo kao statusni simbol.
Karijera u znaku tihih revolucija
Profesionalna putanja vodi je dalje kroz Joseph, gde je deceniju oblikovala minimalistički DNK brenda, zatim kroz Lacoste, tu je kao prva žena na čelu kompanije redefinisala sportski luksuz i unela inkluzivnost kroz uniseks siluete. Kratko je vodila i kuću Carven, potvrđujući da poseduje sposobnost da razume i osveži različite modne narative. Ono što je zajedničko svim angažmanima je odsustvo agresivne teatralnosti. Umesto toga, Trotter pažljivo prelistava arhivu, istražuje tradiciju i ljude unutar brenda, a zatim gotovo neprimetno, umeće sopstvenu viziju.
Bottega i Trotter potpis
Na mestu gde je tihi luksuz oduvek bio znak raspoznavanja, Louise Trotter nalazi idealan teren. Filozofija da veliki dizajn treba da donosi radost i sigurnost, savršeno se uklapa u Bottegin nasleđeni kod – intrecciato kožu, diskretne siluete i vanvremenske torbe koje se naslanjaju na telo. Već na Kanskom festivalu videli smo nagoveštaje ovog osveženog pravca – Julianne Moore u minimalističkoj crnoj haljini sa resama i Vicky Krieps u topu od isprepletene kože. To su bile jasne ideje: Bottega pod vođstvom Louise neće težiti prolaznim trendovima, već emancipaciji žene kroz formu i suštinu.
Žena na čelu modne kuće – ne smemo zaboraviti ni ovu simboliku imenovanja. U eri kada je retkost da one predvode velike modne kuće, Bottega pravi zaokret, i zato ova pozicija nosi dodatnu težinu. Sama Louise ističe da želi da je pamte po viziji i radu, a ne po polu, ali upravo ta skromnost i svesnost o širem kontekstu čine njen glas još važnijim.