Kada je nadživeo sopstveni tribute komemorativni koncert koji su mu prijatelji organizovali jer su iščekivali da premine, jasno je bilo da će Quincy Jones dobiti ne samo novu priliku za život, već i besmrtni status.
On nije bio samo producent, kompozitor, aranžer ili trubač, on je bio čovek koji je imao veštinu da iz svakog takta izvuče emociju, da razazna pravu pesmu među 800 njih, i da u studiju stvori atmosferu u kojoj se rađa magija. Životni opus nije mogao svesti na žanr – jer ih je sve prevazišao.
Počeci jednog genija: od klavira do trube, od ulice do studija
Rođen je 1933. na jugu Čikaga, i odrastao je u senci depresije, nasilja i teške porodične situacije. Quincyjeva majka je bila hospitalizovana zbog mentalne bolesti još kada je bio dečak, a on sam je preživeo pokušaj linča i gangstersko okruženje. Ali jedan ukradeni trenutak u napuštenom community centru promenio je tok njegove istorije – tada je pronašao klavir, ali je ujedno pronašao i sebe. Truba je postala njegov prvi muzički alat, ali se prava snaga krila u sluhu kojim je umeo da prepozna potencijal u melodiji, ideji i čoveku. U srednjoj školi u Sijetlu svirao je sa Ray Charlesom, a već sa 14 godina delio je scenu sa Billie Holiday. Kao mladić, svirao je sa Dizzyjem Gillespijem, bio je član orkrestra koji je pratio Elvisa, a u Evropi je radio aranžmane za najpoznatije džez muzičare tog vremena.
Prvi Afroamerikanac na vrhu velike izdavačke kuće
Nakon što se zbog propale turneje našao u velikom dugu, Quincy se vraća u Ameriku i zapošljava u Mercury Recordsu, gde postaje prvi Afroamerikanac na poziciji potpredsednika jedne velike izdavačke kuće. Već tada je shvatio da talent nije dovoljan, već da je neophodna i vizija. Otkriva Lesley Gore, producira ’’It’s My Party’’ i postavlja sebe kao čoveka sposobnog da prepozna hit u stotinama demoa.
Sinatra, Ray Charles, Michael Jackson i muzika koja se ne zaboravlja
Njegova saradnja sa Frankom Sinatrom obeležila je zlatnu eru američke muzike. Sinatra ga je smatrao jednim od najvećih muzičara sa kojima je radio. Paralelno, Ray Charles postaje njegov saborac i veliki prijatelj. Saradnja sa Michael Jacksonom donosi mu globalnu slavu, ali i potvrdu da je istinski maestro produkcije. ’’Off the Wall’’, ’’Thriller’’ i ’’Bad’’ nisu samo albumi – oni su trenuci koji su uhvatili čitavu pop epohu. Quincy je pesme birao nemilosrdno, sklanjao sa puta ono što nije imalo melodiju, tražio ono što ulazi pod kožu. Možda je njegova najhumanija misija bila stvaranje pesme ’’We Are the World’’ i prikupljanje humanitarne pomoći za ugrožene u Africi. Oko njega tada Bob Dylan, Tina Turner, Springsteen, Jackson, Richie…a iznad ulaza u studio stajao je znak ’’Leave your ego at the door.’’ Samo Quincy je mogao da diriguje ovakvoj ekipi i da od toga napravi pesmu koja je promenila svet.
Filmska muzika, Brodvej i Gremi legende
Ostavio je tragove u brojnim filmovima, ’’The Color Purple’’, ’’The Italian Job’’, ’’The Pawnbroker’’, zatim na Brodveju, osvojio je 28 Gremi nagrada, Emmy, Tony, bio je nominovan za sedam Oskara, a primio je i počasnog Oskara 2024. kao krunu za sedmodecenijsku karijeru.
Bio je mentor, vizionar, prijatelj i svetionik svima koji su tek počinjali svoje karijere. Quncy je stvarao pesme, ali i prenosio važne životne lekcije. Ako bismo ga naslovili za producenta jedne epohe, ne bismo bili daleko od istine – spajao je džez, pop, soul i klasiku na neprikosnoveni način, ali spajao je i čoveka sa melodijom. Svaka nota koju je takao nosila je deo njegove biografije, kao i važne životne lekcije – ne postoji velika muzika, bez velikog srca. Da li će neko moći da postigne ono što je on? Možda i ne. Ali Quincy je već postao univerzum za sebe – onaj u kojem ritam nikad ne staje.