Moram priznati da sam odlagala pisanje ovog teksta prilično dugo – prokrastinator u oporavku u meni trenutno aplaudira za iskrenost. Kako idealan način da započnem priču o odlaganju.
Svi imamo taj trenutak – sedimo pred ekranom, to do lista se popunjava, zadaci čekaju, ali umesto da prionemo na posao, neodoljivo nas privlače sitnice, razmišljanja da li bi trebalo da iskoristimo to sniženje od 15%, ipak nam se ta torba mnogo dopada, da li nam je neko pisao, koliko beše ima sati, gde sam ostavila labelo…Besciljno skrolovanje ume nekad da potraje, još jedna epizoda serije se pretvori u odgledanu celu sezonu za jedno popodne, a ono ’’sutra ću’’, postaje redovna pojava.
Zašto ovo radimo? Zašto svesno ostavljamo stvari za poslednji čas, iako znamo da nas to vodi u stres, paniku i onaj ’’zar opet’’ osećaj?
Prokrastinacija nije lenjost – ona je odbrambeni mehanizam
Ok, možemo da odahnemo, stručnjaci su rekli svoje. Najveća zabluda o ovoj pojavi jeste da je ona odraz nečije lenjosti. Naprotiv, psiholozi tvrde da je to iskrena, ljudska reakcija na suočavanje sa neprijatnim emocijama koje pojedini zadaci izazivaju u nama. Iza svega ovoga leži vrlo razumno pojašnjenje. Naime, kada se suočimo sa nečim što nam deluje kao pretežak, izazovan, ili možda besmislen zadatak, mozak instinktivno traži izlaz – preusmerava pažnju na lakše, prijatnije aktivnosti. Kratkoročno, ovo možda deluje kao olakšanje, ali dugoročno stvaramo sebi još veći problem jer zadaci postaju sve hitniji, a stres izraženiji jer, opet nemamo dovoljno vremena.
Perfekcionizam i prokrastinacija – dve strane istog novčića
E tu sam…iako na prvi pogled deluje kontradiktorno, perfekcionizam je jako često glavni uzrok prokrastinacije. Ranije sam umela neke svoje najinspirativnije momente da stavim po strani jer sam sebi postavljala nerealno visoke standarde pri relizaciji. Logikom, ako mi se nisu složile sve kockice da uradim taj zadatak besprekorno, radije ga neću ni početi. Umesto da prepoznamo da je bolje uraditi stvar, pa makar i bila nesavršena, ostajemo zarobljeni u paralizi analize – i dok trepnete, eto roka koji bi trebalo ispoštovati.
Kako da izađemo iz tog začaranog kruga?
Mel Robbins, motivaciona govornica, autorka brojnih bestselera i podkast voditeljka, puno obrađuje ovu temu, i njome se direktno bavi u svojoj knjizi ’’Pravilo 5 sekundi’’. Ona navodi da su neki od razloga zašto prokrastiniramo preopterećenost zadatakom, niska tolerancija na frustraciju, impulsivnost i loša samodisciplina, neprijatne emocije. U svojoj knjizi obrađuje jednu vrlo jednostavnu tehniku koja se svodi na to da odbrojite unazad od 5 do 1, i odmah se pokrenete. Ova tehnika pomaže da prevarite mozak i sprečite ga da pronađe izgovore za odlaganje. Koji su još načini koji mogu pomoći da zaustavite prokrastinaciju?
- Stvorite okruženje bez distrakcija: kada radite, isključite notifikacije, aktivirajte ’’focus mode’’, i uklonite sve što vam može odvlačiti pažnju sa onoga što radite.
- Pravilo 2 minuta: ako neki zadatak iziskuje manje od 2 minuta vašeg vremena – uradite ga odmah. Ako traje duže, podelite ga na manje segmente od po 2 minuta da biste olakšali početak.
- Postavite rokove sebi: čak i ako nemate zadate rokove, oni vam mogu pomoći da budete produktivni. Postavite sebi vremenska ograničenja za završavanje obaveza.
- Razbijte velike zadatke na manje ciljeve: često odlažemo da nešto uradimo jer nam se to čini previše kompleksno.
- Napravite mali korak: umesto da razmišljate o zadatku u celini i tome šta vas sve očekuje na tom putu, samo započnite sa njim. Ako kao i ja pišete i bavite se novinarstvo, za početak se fokusirajte na uvodni deo teme, nemojte odmah u glavi zamišljati koncepte i razradu koja ume da se razgrana i prezasiti vas svim idejama.
- Koristite vizuelne podsetnike: ovi vizuelni signali trebalo bi da utiču stimulativno i podstiču vas na pokret.
- Nagradite se za napredak: nakon što precrtate određenu stavku sa to do liste, nagradite sebe pauzom u kojoj ćete uživati. Ovi dopaminski trikovi mogu biti jako efikasni.
- Uparite neprijatnu obavezu koju odlažete sa nečim što volite da radite: na primer, ako ne volite da odgovarate na mejlove, dok to radite, slušajte muziku koju volite. Tako stvarate asocijativnu vezu između obaveze i užitka.
Prokrastinacija ne zvuči sjajno, ali ona može biti šansa za rast, i umesto da je posmatramo kao neuspeh, možemo je shvatiti kao signal, priliku da bolje razumemo sebe, emocije i način na koji funkcionišemo. Ona može biti plodno tlo za razvoj discipline, organizacije i novih tehnika. Ne moramo biti savršeni, ali možemo probati da budemo bolji nego juče, zar ne?