- Out&About, Razgovori
11:11 razgovori – Nikola Milović otkriva nam skrivene gradske dragulje
U dinamičnom modelu urbanih gradskih avantura, gde se svaki ugao može pretvoriti u oazu za uživanje, Nikola Milović se izdvaja kao kompas za sve one željne otkrivanja i upoznavanja novih stvari.
Ovaj hotelijer po profesiji, a istraživač gradskog života po strasti, vodi nas kroz lavirinte Beograda, otkrivajući nam mesta u kojima vlada harmonija gastronomije, dizajna, atmosfere i kulture. Kao direktor marketinga za prestižne hotele, Nikola spaja svetove, obogaćujući regionalnu scenu svojim jedinstvenim uvidima u kvalitet i originalnost.
On je savremeni hroničar koji trenutke pretvara u večnost, a njegove korisne preporuke u vodiče za nezaboravne doživljaje. Na Instagramu kao i na TikToku deli dragocenosti svakodnevnice, dok njegova predanost video formi otkriva dublje slojeve ljubavi prema vizuelnom pripovedanju. Nikolina sposobnost da oživi atmosferu kroz objektiv, bilo da je reč o toploj kafi u pauzi između sastanaka, random trenutku na ulici, ili izveštaj sa otvaranja novog lokala, čini ga pravim urbanim alhemičarom. U njegovom svetu, svaki enterijer priča priču, kafa ima svoju inspirativnu aromu, a svaka fotografija je prozor u svet koji sa nestrpljenjem čekamo da istražimo.
Reci nam nešto više o svojoj profesiji i tome kako si uspeo da je povežeš sa aktuelnim trendovima na društvenim mrežama i da svoje pratioce redovno izveštavaš o svemu novom što se dešava u gradu?
Već 17 godina gradim svoju hotelijersku priču u ikoničnim hotelima prestonice, a u osnovi sam komunikolog i sociolog. Pasija mi je istraživanje društva na ovaj ili onaj način. Odnedavno sam na poziciji direktora marketinga za više hotela naše grupacije, u Beogradu i Sofiji, tako da me ta regionalna priča sada najviše zaokuplja. Zanimljivo je pronaći neki novi kvalitet u poznatim konceptima, ili biti deo svetskog lanca hotela kao što je Mgallery, Accor. To je baš inspirativna priča.
Sa svojim pratiocima nesebično deliš jako korisne informacije o novim gradskim mestima, istražuješ i upoznaješ grad. Koliko te privlače društvene mreže i njihov potencijal?
Veliki sam ljubitelj fotografije, tako da koristim mogućnosti koje nam savremene tehnologije pružaju, da sada, ovog trenutka zabeležimo neki momenat i ostavimo trag u prostoru i vremenu, a da on automatski dopre do moje odabrane ciljne grupe. Ima nas taman toliko da se prepoznajemo bez puno priče, voice overa ili pisanija. I dalje mi je Instagram omiljena platforma, iako sam se prepustio TikToku, zaista je sjajno kad tvoj video pogleda 36.000 ljudi, meni je to i dalje strano. Volim podcast kao formu, mada se i dalje najbolje izražavam i najviše mi prijaju fotogafija i video, tako da Instagram i dalje ostaje moja ljubav, a i najbolja zajednica mi je tu.
Da li je neko putovanje sa kojeg si se nedavno vratio ostavilo poseban utisak na tebe? Možeš li podeliti sa našim čitaocima preporuku gde i kako provesti vikend?
Upravo sam se vratio iz Biogor hotela, i iskreno volim taj dodir s prirodom, dobrim dizajnom, lepim i promišljenim enterijerom, dobro definisanom i sadržajnom wellness ponudom na takvom mestu. Na manje od 2 sata od Beograda nalazi se jedan dobar reset za dušu i telo. Sve na off, samo potpuno prepuštanje miru na on, i na repeat.
Koja mesta u gradu bi izdvojio za kafu sa prijateljima, a koja mesta za okrepljujući doručak ili ručak posle napornog radnog dana?
Start dana je moj omiljeni deo dana. Sve je moguće, imamo bezbroj alternativa kako iskoristiti beogradsko sunce. Volim da istražujem nova mesta, nekako me to već sad hrani, taj pregršt koncepata, lokala, ideja, uticaja, koji na nedeljnom nivou čine prestonicu bogatim. Ali volim da se vratim nekim prostorima iznova i iznova. Volim bistroe, takav je i Bistro mali pijac, uvek mi je na mapi, kakvi god trendovi se pojavljuju i nestaju, kako u gastro tako i u svetu dizajna enterijera. Još kad sam čuo da su vratili doručak, eto mene, eto vas tamo. Kafa je meni neki baš izgovor za pauzu, za promišljanje, za skupljanje energije uz taj omiljen nam napitak. Bezbroj je kafeterija koje bih mogao staviti na listu, ali u poslednje vreme, neka vrsta safe place-a mi je Forum na Donjem Dorćolu. Nekako je u njega utkano iskustvo nagomilano putovanjima širom sveta, uz tako lepo prožimanje lokalnih ukusa, kafa iz fildžana, hleb iz Pretopa, Modline vanilice, super muzika sa gramofona, ma sve je tu.
Šta se ovih dana nalazi na tvojoj play listi?
Iskreno uvek se vraćam nekoj tradiciji crnog zvuka, u bilo kom obliku i bilo kom žanru. Da li je soul, gospel, house, disco, funk ili trap. Čak su mi super mashup-ovi koji Gen Z pronalazeći inspiraciju miksuje na TikToku, dajući neki novi život starom zvuku. Ponovo sam se vratio gramofonu, iako sam generacija kaseta, ali oduševljen sam time što se ovaj trend vratio jer ipak je drugačiji dojam kad pucketa.
Jedan od sastavnih delova tvog posla jeste da stalno istražuješ nova mesta i svakodnevno se krećeš po gradu. Otkrij nam iz prve ruke šta je novo na gradskoj ugostiteljskoj mapi što bi preporučio?
Iskreno baš ih je dosta, i od svakog nešto novo crpim kao inspiraciju, ali mi je ostavila utisak posvećenost mlade kineskinje u TeaTalk, novoj čajdžinici koja radi tek nedelju dana. Toliko nam je pred nosom i usput, na putu od Doma omladine do Trga republike, slučajno sam je našao i ušao u jedan novi svet rituala posvećenih ovom smirujućem napitku.
Kakva mesta te privlače za obilazak? Koji su kriterijumi koje jedan lokal mora da zadovolji da bi te zaintrigirao da testiraš njegovu gastro ponudu?
To ne mora biti uvek novo mesto, u smislu da zaista mislim da držim neki pravac, ponekad me malo ponese hajp ali ne idem svuda samo zato što je novo. Toliko toga ima za šta vidiš da nije autentično, da je otvoreno samo da bi bilo otvoreno, da nema ništa unikatno ili zanimljivo. Mora imati nešto, enterijer, zanimljivu ponudu, atmosferu, bilo šta što bi moj radar uključilo i zaintrigiralo me da posetim.
Šta ti više privuče pažnju kada kročiš u do tad neistraženi restoran? Da li su za finalni utisak presudni enterijer, ambijent i atmosfera ili fokus stavljaš na hranu?
Iskreno, prvo me privuče enterijer. Mnogo volim kada je neko izmaštao nešto novo, ali kada je dao lični pečat, kada je dao neku novu vrednost. Inspirišu me zanimljivi enterijeri pa me tek onda inspiriše hrana, i zaista je tako.
Kako bi opisao gastro scenu Beograda? Za nekog ko prvi put dolazi ovde, kojih top 5 restorana bi izdvojio kao mesta koje ne bi trebalo propustiti?
Mislim da smo se u poslednjoj deceniji popeli za lestvicu, zaista imamo čitavu lepezu ukusa, doživljaja, koncepata. Ne nedostaje mi uvek poseta regionu ili svetskim destinacijama, jer smo sa gastro užitkom došli na barabar nivo. Stoji da moramo da naučimo da cenimo ono što imamo, da prezentujemo naš lokalitet na moderan način jer to je jedino što bi trebalo da uradimo, ne da trčimo za svetskim trendom i merimo se sa francuskom ili azijskom kuhinjom. Da u kvalitetu, ali ne u sadržaju. Poučen skorašnjim prvim Mišelin Masterclassom u Srbiji upravo u restoranu u kome radim i kojeg stavljam kao prvu stanicu (The Twenty Two), samo smo potvrdili ali i otvorili nove vidike, da pristupimo onome pored čega prolazimo svaki dan a da ne cenimo lepotu svojeg, makar to bila mušmula, rotkva, ili prezrela kruška kao naše blago od koga možemo praviti čuda u low waste filozofiji. Mislim da je Vanja Puškar na tragu toga i da uspešno daje svoju izvedbu upravo ovog koncepta, tako da je Tisa New Balkan Cuisine ili bilo šta što on radi nešto što stavljam na listu za stranca (domaća kuhinja u novom ruhu). Kako živim na Novom Beogradu, moj safe place je Pinot, i volim šta Vuk Vuletić radi u istom, lepo se igra i oseća se njegov doprinos kao vrhunskog svetskog somelijera. Zemun sa svim sadržajem od pijačne gastro ponude Pretopa i Koordinate, pa do Thyme, je isto nešto što ne može da omane i ne ostavi utisak na posetioce prestonice. Najnoviji dodatak sceni, FARO je baš dobro mesto, osećaj kuće, lep ambijent, sjajna hrana, lepa usluga, odličan odnos kvaliteta i cene, baš dobro osveženje scene. Mislim da ću mu se vraćati u kontinuitetu. Nezahvalno je pravit ovakve liste, često odbijam, jer mi nedostaje minimum još pet koje bih pomenuo ali tek smo počeli da se družimo, biće mesta za dopunu.
Fest je počeo nudeći pregršt zanimljvih naslova, šta se prema tvom mišljenju izdvaja sa repertoara?
Uf, baš se radujem Festu, svake godine. Jedva čekam da se Sava Centar renovira u potpunosti da se vratimo u to grandiozno zdanje, ali za sada mislim da treba pogledati dokumentarac o John Gallianu. Takođe, mnogo me je zaintrigirao The Palace, kao hotelijer moram da vidim o čemu se radi, a kao veliki poštovalac Elvisa, stavljam na listu Priscillu. Ali ove godine ima toliko naslova koje baš baš vredi pogledati.
Šta je za tebe individualizam nad konformizmom?
Za mene je individualizam srednje ime, imam osećaj da mi je to životni i poslovni kredo, jer iskreno nisam tipičan hotelijer, niti tipičan content creator. U svakoj od tih sfera štrčim jer se ne uklapam u postojeće definisane aršine. Ljudi teško shvataju šta ja sve radim, tako da to nije u suštini dobro, ali ja drugačije ne znam. To je deo moje prirode i autentičnosti, svemu pristupan sa svojim individualnim pečatom. Znam da pravim kompromise, i iako ne volim da se utapam u masu, ponekad je potrebno spustiti neki kriterijum, prihvatiti neko opšte načelo. To ipak vrlo retko radim i uvek do neke granice ličnog dostojanstva, jer je trag koji ostavljamo za sobom nešto što je za mene imperativ. Neka onda bude iskren, neponovljiv i samo moj.
Foto: Instagram, privatna arhiva