Postoje umetnici čiji rad prelazi granicu scene i postaje deo kolektivnog sećanja. Žarko Laušević je bio jedan od njih.
Ova monografija je arhiva koja hvata trenutke koje smo zaboravili da zapamtimo. Rezultat je rada autora, kritičara i više od pedeset sagovornika koji su radili sa Lauševićem u pozorištu, na filmu i televiziji. Oni koji su bili prijatelji. Oni koji su bili svedoci.
Pozorište koje nismo videli
Aleksandar Saša Milosavljević, teatrolog, mapirao je 27 pozorišnih uloga odigranih od 1976. do 2000. godine. Uloge o kojima znamo malo, a značile su mnogo. Reditelj Vladimir Milčin prvi put piše šta se zapravo događalo oko predstave Sveti Sava i kako je bilo onemogućeno da se ova predstava ikada igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. To je priča koja nije bila javna. Do sada.
34 filmske uloge, ali ne sve jednako
Marijana Terzin Stojčić iz Jugoslovenske kinoteke napravila je analizu najznačajnijih uloga iz Lauševićevog filmskog opusa. Od 34 koliko ih je snimio, svaka je nosila težinu trenutka u kojem je nastala. Svetozar Cvetković, Zdravko Šotra, Slavko Štimac opisuju kako je radio na setu – intenzitet, prisutnost, način na koji je ulazio u lik. Milica Mihajlović, Miroslav Lekić, Petar Benčina svedoče o detaljima koje kamera nije uhvatila: kako se pripremao, šta je značio ostalima na produkciji, kako je svaka uloga bila više od onoga što je pisano u scenariju. Ovo nisu anegdote radi nostalgije već svedočanstva o radu koji je postavljao standarde.
Prijatelji koji pamte
Svako od kolega govori o Žarku van scene, o čoveku koji je bio više od uloga koje je tumačio. Monografija je opremljena dokumentarnim fotografijama iz privatne arhive Žarka i Anite Laušević. Dizajn potpisuje Izabela Martinov Tomović, a urednik je Radmila Stanković.
Ova knjiga je dokumentacija o tome šta se dešava kada talenat, vreme i okolnosti stvaraju umetnika koji se pamti duže od svog vremena.
Monografija je u prodaji u Vulkanu, Laguni, Delfi knjižarama i Službenom glasniku. Izdavač Hipatia, suizdavač Filmski centar Srbije.