Dok dizajn enterijera prolazi kroz faze gde se pravila menjaju svake sezone, jedan koncept traje vekovima i sada dobija novu interpretaciju u urbanim stanovima.
Wabi-sabi — filozofija koja slavi nesavršenost, prolaznost i prirodne procese, polako menja sliku onoga što se smatra dobro dizajniranim prostorom.
Kada arhitekta dizajnira za sopstvenu porodicu
Sergey Makhno, arhitekta iz Kijeva, dizajnirao je dvoetažni penthouse od 195 kvadrata za sopstvenu porodicu. Svi zidovi su završeni glinom u tehnici koja se koristi za stare ukrajinske kuće, dok grubo drvene grede nose plafon i okvire vrata. Uprkos ruralnom izgledu, stan je opremljen savremenim sadržajima, klima-uređaji, smart osvetljenje, moderni aparati. Sve je tu, samo diskretno integrisano.
Šta zapravo znači wabi-sabi u enterijeru?
U 2025. vidimo promenu od sterilnog minimalizma ka minimalizmu sa toplinom. Ljudi žele domove koji dišu. Wabi-sabi to postiže kroz nekoliko jasnih principa: materijali poput drveta, kamena i keramike koji donose taktilnu lepotu u prostor. Ravni zidovi postaju teksturisani, glatke površine dobijaju hrapavost, a sve što ima istoriju — pukotine, tragovi vremena, asimetrija, više se ne skriva. Prihvatanje zgnječenih jastuka, pukotina u panelima ili istrošenog tepiha eliminiše pritisak da dom mora konstantno biti u besprekorno održavanom stanju. Dom postaje svesna odluka da se živi u njemu.
Tonovi koji ne dominiraju prostorom
Harmonična mešavina braon, sive, bež i prirodnih zelenih tonova definiše wabi-sabi enterijere. Ovakva paleta stvara spokojne prostore gde prirodna svetlost komunicira sa prigušenim bojama, bez neonskih akcenata i bez jarkih kontrasta. Sve je svedeno na tonove koji se nalaze u prirodi.
Ručno rađeni objekti umesto serijske proizvodnje
Ručno rađeni predmeti i oni koji nose tragove vremena posebno su podsticani u wabi-sabi dizajnu. Vintage i emotivno značajni elementi su drugi prepoznatljivi znaci. Ovo je pravac u kome porodične relikvije poput keramike sa malim pukotinama i drvenog stola sa istorijom, dobijaju svoje zasluženo mesto i postaju centralni deo prostora.
Pokret sporog življenja i povećana želja za ručno rađenim nameštajem pokreću uspon wabi-sabi-ja. Ovaj pristup ne traži da prostor izgleda kao da niko u njemu ne živi. Naprotiv, dozvoljava da tragovi života budu vidljivi. Wabi-sabi ne nudi recept za savršenstvo, već drugačiji način da se gleda na ono što je oduvek bilo tu — nesavršenost kao normalno stanje stvari.