Zaveštanje jedne genijalke, ogledalo epohe, simbol nezavisnosti i ženske snage, utočište umetnosti.
Sada, gotovo čitav vek od nastanka, arhitektonski biser, Vila La Pausa ponovo otvara svoja vrata – ne kao turistička atrakcija, već kao poziv odabranoj kreativnoj eliti da stvaraju u ambijentu u kojem je sama Gabrielle Chanel nalazila svoj mir.
Povratak legende u srcu Roquebrune-Cap-Martin
Ušuškana među maslinama i lavandom, sa pogledom koji se pruža od Monaka do italijanske obale, vila La Pausa je nastala iz lične potrebe Coco Chanel za predahom – ili kako je ona to nazivala, pauzom. Izgrađena 1928. bila je jedina kuća koju je slavna dizajnerka osmislila u potpunosti sama, do najsitnijeg detalja. U vili su boravili Salvador Dali, Jean Cocteau, Colette, Visconti – ne kao gosti, već kao saradnici duha.
Restauracija sa poštovanjem prošlosti
Zahvaljujući arhitektu Peteru Marinu, dugogodišnjem Chanel saradniku, vila je prošla kroz detaljnu restauraciju koju su radili zahvaljujući arhivskim fotografijama. Svaka soba je rekonstruisana tako da se očuva ono što je bio Chanel identitet – svedena elegancija inspirisana Gabriellinim detinjstvom i opatijom Aubazine. U ambijentu ima dosta hrastovine, svetlosnih lukova, rustičnih detalja i Art Deco ogledala koja vraćaju atmosferu tridesetih, kada je ova vila bila oaza intime i slobode. Na terasi obrasloj glicinijom, uz miris jasmina i masline, moguće je naslutiti zašto je Chanel odabrala baš ovo mesto da se skloni od ritma Pariza.
Duh umetničkog stvaranja
La Pausa ne otvara vrata široj javnosti. Njena svrha nikada nije bila da impresionira masovnu publiku, već da podstakne kreativnost onih koji bi da menjaju svet. U okviru inicijative Chanel Heritage Sites, vila postaje platforma za umetničke rezidencije i kulturne projekte – mesto gde se savremeni umetnici povezuju kroz vrednosti koje je sama Coco ostavila u nasleđe.
Danas, dok La Pausa ponovo oživljava, postaje simbol večnog povratka umetnosti tamo gde joj je mesto – u tišini prirode, daleko od pogleda, ali u centru značenja. Ovo je poruka da luksuz ne leži u zlatnim ukrasima, već u slobodi da stvaraš, da misliš, da se povučeš kad želiš – i da ostaneš veran sebi. Možda ne možemo svi dobiti priliku da ovde kročimo, ali možemo učiti iz njenog postojanja, da umetnost kada je iskrena i svoja, ne poznaje vreme.