Letnje večeri na Jadranu ne mirišu samo na more, borove i kamen zagrejan suncem – već na umetnost, slobodu i strast prema kulturi.
Kada padne mrak, gradske zidine pretvaraju se u pozornicu, ulice odzvanjaju klasičnom muzikom, a svaki ugao Starog grada postaje scena za umetnički doživljaj. Dobro došli na 76. Dubrovačke ljetnje igre. Ovo je najstariji kulturni festival u Hrvatskoj, i bez sumnje, jedan od najprestižnijih u Evropi.
Više od festivala: istorija, emocija i nasleđe
Prvi put je održan 1950. godine, a tokom decenija uspeo je da izgradi status kulturne institucije koja okuplja najvažnija imena svetske scene, i to ne u zatvorenim dvoranama, već pod otvorenim nebom – među baroknim kulisama, na tvrđavama i u renesansnim vrtovima. Tokom 47 letnjih dana, grad Dubrovnik pulsira u ritmu umetnosti, a prostor postaje aktivni deo svakog performansa.
Ovog leta – priča o Njoj
Tema ovogodišnjeg festivala je ona. Ona koja inspiriše i ona koja stvara. Ona koje se pojavljuje kao muzika, lik, reč ili pokret. Kroz dramu, balet i koncertne večeri, posetioci će doživeti umetnost kroz priče o ženama koje su menjale svet – tiho, ali odlučno.
Program koji nas vodi kroz različite oblike umetnosti
Otvaranje festivala je 10. jula, uz tradicionalnu himnu i spektakularnu ceremoniju, a sezona će trajati sve do 25. avgusta. Tokom ovog perioda, publiku očekuje čak 70 programa – od pozorišta, i opere, preko klasične i savremene muzike, do baleta i književnih večeri. Program uključuje i Dubrovački simfonijski orkestar, zatim izložbe ’’Žene Dubrovnika’’, nastup baleta, folklornog ansambla, klavirski recital Khatia Buniatishvili (22. jul), zatim zagrebačke soliste ispred Tvrđave Lovrijenac (28. jul), Studentski teatar Lero, izložbe Ivone Šimunović, promocije knjige autora Mariane Pende i Olafa Nicolaia (30. jul), klavirski nastup Sonya Yoncheva ispred atrijuma Kneževa dvora (31. jul), i još desetine drugih.
Grad kao scena i zašto vredi doći
Ono što Dubrovačke ljetnje igre čini jedinstvenim, jeste upotreba ambijenta – scene nisu konstruisane, već su urezane u kamen grada. Lovrijenac, Knežev dvor, tvrđava Revelin, ulica Prijeko, ostrvo Lokrum, više od 130 različitih lokacija bilo je korišćeno tokom istorije festivala, što čini ovaj grad i umetnost neraskidivo povezanim. Ovde umetnost ne živi samo na sceni, već u svakom kamenu, pogledu na more i aplauzu koji se razlije ulicama. Zato je Dubrovnik leti mesto susreta umetnosti i istorije, publike i izvođača, lokalnog duha i svetskog sjaja.
Više informacija o samom programu i preciznim datumima, saznajte na linku ovde.