Umetnica Marina Marković – Intimni pogledi i razotkrivanje tabua

Tekst: Eleven eleven

Istraživanje drugačijih dimenzija umetničkog performansa i pomeranje granica u istoj sferi na surovo iskren način, za neke kreativce je nepoznanica ali ne i za umetnicu Marinu Marković za koju to predstavlja umetničku svrhu.

U svojim nekonvencionalnim radovima kao pionirka koja istražuje ograničenja tela, roda i moći, Marina zapravo jesto mnogo više od nosioca jednog novog talasa autentičnosti.

Rodom iz Beograda, njen umetnički put počinje studijama slikarstva na Fakultetu likovne umetnosti gde je diplomirala 2008. godine. Sve što stvara, oslanja na lično iskustvo, a tokom svojih izložbi koje je održavala širom sveta, od Japana do Amerike, postavljala je sebe kao relevantnu figuru na savremenoj umetničkoj sceni. Dobitnica je brojnih nagrada poput Nagrade za crtež dodeljenu od Fondacije ’’Vladimir Veličković’’, zatim Nagrade ’’Dimitrije Bašićević’’ za 2021. godinu, kao i Young Visual Artist Award.

Životno iskustvo koje priča svojim intimnim zapisima

Njene izložbe nisu uobičajene galerijske postavke na koje posetioci dođu, pogledaju izložena dela i odu. Ona šokira, pokreće dijalog i ne ostavlja ravnodušnim. U ranom adolescentskom dobu suočila se sa anoreksijom koja je utemeljila njen umetnički izraz. Ovaj period osim što je oblikovao njen pogled na umetnost, postavio je i temelje za njeno istraživanje sopstvenog tela, ali i duboko lični i politički rad koji se zasniva na pitanjima ljudskog tela kroz prizmu identiteta i moći. Koristeći upravo svoje telo kao platno, Marina se oslobađa društvenih očekivanja i predrasuda, istražujući koncepte kontrole, kazne i nagrađivanja kroz svoje slike, performanse, video radove, tetovaže i druge instalacije. Od 80 tetovaža koje ima na svom telu, nijedna nije privatna, već su sve urađene kao deo performansa u okviru održanih izložbi.

Vizuelno stvaralaštvo koje odskače iz kalupa

Potresni ’’Dnevnik anoreksije’’ snažna je i emotivna priča o ličnom iskustvu sa istom i uključuje brojne fotografije, isečke i snimke koje je Marina napravila tokom borbe sa ovom bolešću. ’’Consumer Whore’’ video zapis u formi kolaža iz 2009. za temu je imao zloupotrebu u komercijalne svrhe, kroz prikazivanje reklama u kojima je uz seksualizaciju, žena objektivizovana zarad prodaje određenog proizvoda. U seriji radova ’’Pressure me’’, koji su nastajali u periodu od sedam godina, ona mapira društvene pritiske na žensko telo kroz ružičaste tetovaže koje dokumentuju njenu borbu između unutrašnjih želja i nametnutih normi okruženja. Ovaj serijal ne samo da prikazuje fizičke aspekte, već se osvrće i na duboke emocionalne i psihološke posledice koje društvena očekivanja mogu imati po pojedinca. Telo nije objekat, već polje bitke na kojem se prepliću kolektivna trauma, žudnja i represija. U performansu za koji predviđa da će trajati koliko i njena karijera, ’’The Arrangement’’, Marina poziva sve umetničke ustanove i galerije sa kojima je sarađivala da odaberu deo tela na kojem će tetovirati njihov logo. Ovim postavlja pitanja o granicama slobode unutar sopstvenog tela, razotkrivajući koliko su povezane na ličnom ali i političkom nivou. Koristi ga vrlo vešto kao materijal kojim i na kojem dokumentuje, dekonstruišući stereotipe samim činom tetoviranja.

Kroz svoje stvaralaštvo, Marina nije samo kritičarka, ona je aktivistkinja koja koristi svoju umetnost kao sredstvo za komunikaciju, razmenu ali i promenu. Njen rad pun je metafora i simbola, vizuelno impresivan i nadasve intelektualno provokativan. Svoj angažman ne završava samo na platnu ili koži, već je aktivna i u akademskim krugovima kao predavač, čime ostaje posvećena ne samo stvaranju umetnosti, već i njenoj edukaciji i promociji. Ona je glas koji odjekuje dok traži od nas da preispitamo okvire naših vlastitih iskustava i shvatanja.

Foto: Marina Marković, Instagram

POVEZANE VESTI