Umeš li da kažeš hvala?

Tekst: Milena Veselinović

Ako vam neko uputi kompliment, kako se u tom momentu osećate?

Nije retkost da se nakon lepih reči koje nam neko pošalje na račun frizure, cipela, kvalitetno odrađenog posla ili uopšteno naših osobina, osećamo zadovoljno i počastvovano. Tada raste naše samopouzdanje i popravlja se raspoloženje, jer budimo iskreni, čuti dobru stvar o sebi je – lepo. Naučnici su dokazali da komplimenti, kao svojevrsna društvena nagrada koja signalizirala prihvaćenost, u našem mozgu aktiviraju identične delove kao kada zaradimo novac. Takođe pomažu lučenje dopamina.

Međutim, koliko smo zaista svesni sopstvenih kvaliteta? Da li umemo da se zahvalimo na kulturno upućenom komplimentu, ili smo odmah u stanju da negiramo isti? Da li ste se našli u situaciji da vam je drugarica pohvalila frizuru, a da ste vi umesto hvala, prokomentarisali u stilu ’’ma danas i nije nešto, jedva sam uspela da je namestim da izgleda pristojno’’? Ako su negiranje i pronalažanje mana vaše prve reakcije na upućeni kompliment, vrlo je moguće da niste svesni činjenice da je dovoljno uzvratiti krajnje jednostavnom reči: hvala.

Zašto uvek prvo vidimo mane?

Društvo u kojem odrastamo često nas podučava skromnosti, a preskače lekciju o ličnom bodrenju. Šta se dešava kada taj pritisak da budemo skromni i stidljivi ode u drugu krajnost u kojoj postanemo slepi na sopstvene kvalitete i stvari u kojima smo dobri? Zašto mislimo da će se neko osećati bolje ako mi svoju vrednost umanjimo? Činjenica da smo skloniji tome da vidimo negativne stvari možda ima veze sa našim urođenim odbrambenim mehanizmom kada najpre prepoznajemo sve slabosti koje predstavljaju pretnju. Svakako bi trebalo više da se pozabavimo značajem samovrednovanja, kao i ulogom koju ono ima u kreiranju osećaja ispunjenosti i sreće.
Samokritičnost je dobra jer omogućava da održavamo dodir sa realnošću i napredujemo, ali šta činiti kada ona nadvlada potrebu da prema sebi budemo nežni? Kojim očima vidimo sebe tada? U kojoj meri smo sposobni da uočimo naše vrline i sposobnosti i damo im prednost u odnosu na mane?

Samovrednovanje kao olimpijska disciplina

Samosvest je ključna kada je u pitanju lično zadovoljstvo. Kada realno vidimo svoje kvalitete, sposobnosti i dostignuća do kojih smo došli svojim radom, osećanja sreće i ličnog zadovoljstva su lakše dostižni. Sa druge strane, istina je da smo često skloni tome da sebe kritikujemo i zanemarujemo ostvarene uspehe. Kada nam neko uputi kompliment, umesto da kažemo hvala i prihvatimo ga kao lep gest i potvrdu, mi se radije fokusiramo na svoje mane. Na taj način, komplimenti imaju moć da utiču na našu percepciju. Ako smo nepoverljivi, oni mogu doprineti da se osećamo nesigurno i nezadovoljno sobom.
Samokritičnost je donekle korisna. Ona nas drži na zemlji i oslonac je na kojem gradimo lični napredak. Ipak, njena prevelika prisutnost ometa da se potpuno prepustimo i uživamo u svom biću i ličnim uspesima. Kada nas neko pohvali, umesto da odmah razmišljamo o nedostacima, trebalo bi da zastanemo i da pažnju zadržimo na pozitivnom razmišljanju. Neka vam ono bude podsetnik da ste tu sa razlogom, da ulažete svoje vreme, da se trudite i da prema sebi budete blagi.
Nekad je dovoljno, bez preterane analize, samo reći – hvala.

Foto: eleven eleven

POVEZANE VESTI