- Nega
Sve što vas zanima o glikolnoj kiselini i razlozi zbog kojih bi mogli da je uvrstite u rutinu
Tekst: Milena Veselinović
Nepisano je pravilo da je put do lepe i zdrave kože popločan raznovrsnim izborima, dobrim i manje korisnim odlukama, sticanjem znanja i iskustva kroz testiranje različitih proizvoda.
Tema neujednačenog tena može biti problematična za pojedince budući da hiperpigmentacije kao stanje kože zahtevaju dugotrajnu borbu jer neće nestati preko noći. Među najefikasnijim saveznicima koje dermatolozi savetuju nalazi se glikolna kiselina, u beauty svetu poznata kao ’’magični štapić’’ protiv fleka.
Srećemo je u proizvodima za umivanje kože, tonicima, serumima i kremama.
Šta je glikolna kiselina?
Ona pripada porodici AHA, alfa hidroksi, odnosno voćnih kiselina, zajedno sa mlečnom, limunskom, jabučnom, bademovom i grožđanom. Rastvorljiva je u vodi i u pitanju je jedan multitasking sastojak, izuzetno dragocen u kozmetičkoj industriji.
Kakvo je njeno dejstvo na kožu?
Kao jedan od najefikasnijih eksfolijatora, glikolna kiselina lako prodire u epiderm i ima moć da ubrza uklanjanje sloja mrtvih ćelija sa površine kože. Namenjena je hemijskom pilingu, obnavljanju gornjeg sloja ćelija, borbi protiv bora, posvetljivanju fleka i ujednačavanju tona kože. Stimuliše nastanak novih ćelija i proizvodnju kolagena što rezultira elastičnijom kožom. Istraživanja pokazuju da ima uticaj na pigment tako što ujednačava disperziju melanina i inhibira njegovu proizvodnju, a to je zagarantovani put do ujednačene teksture kože i manje vidljivosti fleka na licu.
Prednosti korišćenja glikolne kiseline u nezi i mere opreza
Redovnom upotrebom obnovićete površinski sloj kože, umanjiti bore i hiperpigmentacije, smanjiti rizik od nastanka akni i imaćete blistav i zdraviji ten.
Prekomerna upotreba vodi do preosetljivosti, isušivanja i narušavanja zaštitne barijere. Vodite računa i startujte sa malim koncentracijama dok se površinski sloj epitela ne privikne. U EU je kod proizvoda za kućnu upotrebu dozvoljena maksimalna koncentracija od 10%.
Masna, normalna i kombinovana koža tolerantne su na glikolnu kiselinu, dok bi suva i osetljiva trebalo da je izbegavaju zbog mogućih iritacija. Ova AHA kiselina izaziva povećanu fotosenzitivnost zbog svojih eksfolijatorskih svojstava, pa je neophodno koristiti visok SPF, a pre svega, njenu upotrebu preko leta staviti na hold.
Da biste izbegli moguće negativne reakcije, pripazite da glikolnu kiselinu ne kombinujete sa derivatima vitamina A poput retinola, retinoične kiseline ili tretinoina. Oni ubrzavaju obnavljanje ćelija, ali kombinacija ovih sastojaka bila bi preagresivna. Dermatolozi takođe savetuju da ne sudarate korišćenje AHA kiselina sa vitaminom C, odnosno da upotrebu vitamina C u nezi praktikujete izjutra, dok glikolnu kiselinu koristite uveče.
Kako uvrstiti ovaj sastojak u rutinu?
Ako ste početnik najjednostavnije bi bilo da krenete sa sredstvom za čišćenje zato što neće biti dugo u kontaktu sa kožom i rizik od iritacija je sveden na minimum. Kada se adaptirate, pređite na kisele tonike, serume i kreme za lice gde je koncentracija glikolne veća. Idealna mera je 8-15%, pri čemu bi trebalo da obratite pažnju na pH vrednost proizvoda. Viša vrednost slabi kiselinu ali i smanjuje rizik od iritacije. Ako je pH između 3 i 4, onda je zagarantovano da je jačina koncentracije na koži identična navedenoj u deklaraciji.
Savesna upotreba dovešće vas do željenih rezultata, i ne zaboravite less is more.
Foto: Promo