Nekada, čak i kada sve brojke na računu jesu na svom mestu, postoji neobjašnjiv pritisak koji osećamo, utisak da zaostajemo za nečim, i finansijska nelagoda koja ne popušta.
U poslednje vreme postoji tiha misao koju mnogi ne izgovaraju naglas: ’’Zarađujem, štedim, nikome ne dugujem, ali i dalje uporno imam osećaj da nemam dovoljno novca i da zaostajem za drugima.’’ Nije tu stvar objektivnog stanja na bankovnom računu, niti ikakvo pitanje brojki. Problem je u percepciji. Dobro došli u svet money dismorfije – pojave koja sve češće pogađa mlade generacije, naročito milenijalce i generaciju Z, i koja se polako ali sigurno, pretvara u poseban oblik mentalne epidemije savremenog društva.
Šta je zapravo novčana dismorfija i kako je prepoznati?
Po uzoru na telesnu dismorfiju, ona označava iskrivljenu sliku sopstvene finansijske situacije. To znači u prevodu da pojedinac može osećati finansijsku nesigurnost, iako redovno zarađuje novac, uredno plaća sve račune, čak uspeva i da uštedi. Utisak da ’’nema dovoljno’’ je prisutan, i od njega ne može da pobegne, pa taj lični doživljaj postepeno izaziva osećaj nelagode, gubitak samopouzdanja, a u izraženijim slučajevima anksioznost. Sa druge strane, može se manifestovati i kao poricanje problema – tu se ubrajaju oni ljudi koji troše više nego što mogu da zarade, a pritom sebi ne priznaju da odlaze u minus. Kako je prepoznati i koji su najčešći simptomi? Istraživanja su pokazala da su to uglavnom kompulsivno proveravanje stanja na računu, ili u drugoj krajnosti izbegavanje, osećaj krivice nakon neke manje ili veće kupovine, stalna potreba da se zarađuje više, a bez nekog jasno definisanog cilja, kao i strah od trošenja novca i kontinuirano upoređivanje sa drugima. Iako nije zvanična dijagnoza, novčana dismorfija itekako utiče na svakodnevni život, mentalno zdravlje, ali i međuljudske odnose.
Međutim, tu zapravo u široj slici srž problema nije novac – već način na koji vrednujemo sebe i svoj uspeh.
Koliko zaista imamo? Sebe, ne novca
Ne možemo okriviti društvene mreže za svaki novi oblik poremećene percepcije stvarnosti, ali neizbežno je postaviti pitanje: Da li su svi na Instagramu baš tako uspešni i bogati? Koliko je sve to što gledamo našminkano samo za slikanje, i u kojoj meri taj sadržaj zapravo konzumira naš razum?
Poremećena percepcija o tome koliko zaista novca imamo javlja se kao kombinacija više uzročnika. Ekonomska nesigurnost u detinjstvu doprinosi tome da u zrelom dobu budemo vođeni pritiskom da je bilo dana kada nismo imali nešto, i da se bojimo da će taj period opet doći. Takođe, na pojavu ovog oblika poremećaja utiču i nemogućnost pronalaska stalnog zaposlenja, činjenica da smo manje plaćeni nego što očekujemo, ali i društvene mreže i sadržaj kojem smo izloženi svakog dana.
Iskrivljena percepcija je samo to, ne i vaša realnost – zašto nas tuđi luksuz gura u sopstvene sumnje?
Instagram i TikTok kao vodeće društvene mreže donele su mnogo toga. Instagram od početne ideje da bude inspirativan i kreativan kutak, postao je oglasna tabla nečijih dostignuća, onih realnih ali i izmišljenih. Slika i prilika života koji želimo, ali ne i koji živimo. Dok tragaju za ličnom samopotvrdom, dokazivanjem, instant zagrljajem koji samo online zajednica može da pruži svakim novim lajkom, mnogi pribegavaju opciji da sebe predstave na određeni način. To je nešto poput Instagram maskenbala za široke mase. Jutra su savršena, kafe su uvek sa puno mleka, svi prijatelji se vole, cveće je uvek sveže i u najestetičnijoj vazi, često se putuje na odmor, a smeštaji su uvek u najelitnijim hotelima. Kada ste stalno izloženi ovakvom sadržaju, u nekom momentu ćete se zapitati gde ste vi pogrešili, i zašto vi ne uživate taj status.
Odmaknite se od ekrana – plavo svetlo šteti vašim očima ali i vašem unutrašnjem miru
Udahnite duboko, i odložite svoj telefon na neko vreme. Setite se gde ste bili juče, a pogledajte gde ste danas. Probajte da promenite svoj odnos prema novcu iz korena. To nije proces koji se dešava preko noći, ali će vas na kraju tog puta sačekati rasterećenje. Novac jeste alat kojim možemo da ostvarimo svoje zamisli, ali novac nije potvrda lične vrednosti. Read that again. Ciljeve koje imate organizujte prema svojim ličnim potrebama, a ne tuđim standardima. Tuđ život nije vaš. U Instagram eri jako je izazovno izbeći upoređivanje sa drugima, ali nije nemoguće. Kao što neko jednom reče, unfollow je pola zdravlja. Pročistite svoj digitalni pejzaž, i umesto što ćete pogledati gde je letovala popularna influenserka, pročitajte bar dvadesetak stranica neke knjige. Okružite se sadržajem koji će vas inspirisati, a ne onim koji će u vama izazivati osećaj neadekvatnosti. Takođe, jako je važno edukovati se na temu novca i poraditi na ličnoj finansijskoj pismenosti – pratite svoje troškove, i pametno budžetirajte mesečna primanja. Ako se uprkos ovim promenama navika i dalje osećate loše i kao da nemate dovoljno novca, i manje vredite, obratite se terapeutu koji će vas sa puno pažnje saslušati.
Kada osvestite da imate problem, napravili ste već prvi korak ka njegovom rešavanju.
Nemojte hraniti osećaj nedovoljnosti nečijim fotogeničnim feed-om. Neka vam negde ostane napomena da su društvene mreže zapravo samo slika i prilika filtriranih fotografija, ne baš tako filtriranog života.