Na obali reke Ist, u kvartu Long Ajlend Siti, krije se jedno od najposebnijih mesta Njujorka – muzej posvećen životu i radu Isamua Noguchija.
Sam umetnik ga je otvorio 1985. pretvorivši napuštenu fabriku i dvorište u prostranu oazu gde kamen, svetlost i prostor vode tihe razgovore. Ovo je pažljivo komponovan pejzaž misli i materijala, jedno od najvećih dela autora.
Svetlo pretočeno u oblik
Noguchi je bio umetnik čije je stvaralaštvo prevazilazilo granice discipline – on je bio skulptor, dizajner nameštaja, pejzažni arhitekta i vizionar prostora. Karijera, koja se protezala kroz šest decenija, obuhvatila je sve, od monumentalnih javnih radova, i intimnih skulptura, preko kultnih komada nameštaja i lampi koje se i danas proizvode, pa sve do scenografija za Martu Grejam. U njegovom univerzumu kamen, svetlost i umetnost oblikovali su svakodnevni život. Čuvene Akari skultpure možda su najbolji primer te filozofije. Naziv dolazi od japanske reči za svetlost, a ujedno označava i lakoću bića. Ručno izrađene od washi papira i bambusa, one nisu samo lampe, nego i skulpturalni objekti koji transformišu atmosferu prostorije.
Šetnja kroz zbirku
Danas, čitav muzej čuva najveću kolekciju njegovih dela – od ranih apstraktnih radova nastali nakon učenja kod Konstantina Brankuzija, preko portretnih bisti iz tridesetih, pa sve do mermernih i alabasternih formi iz kasnijih decenija. Posetioci se kreću kroz otvorene i zatvorene galerije bez očekivanih pojašnjenja na zidovima jer je Noguchi želeo da svako pronađe sopstvenu nit u susretu sa njegovim delima.
Protiv vremena – aktuelna izložba
U čast 40 godina od otvaranja muzeja, otvorena je izložba Against Time: The Noguchi Museum 40th Anniversary Reinstallation (2024-2025). Ona vraća u prvobitne galerije dela koja nisu bila prikazivana još od 2009. oslanjajući se na katalog koji je sam Noguchi napisao 1987. Više od šezdeset radova prati njegov umetnički put. Tu su rani eksperimenti u mesingu i drvetu, skulpture od magnezita, i razne forme od mermera koje prkose vremenu i gravitaciji.
Muzej danas nije samo prostor kontemplacije. On je arhiv, edukativni centar, a Noguchijeva misija je jasna. Želeo je da očuva i razvija viziju umetnika koji je brižljivo gradio mostove između Japana i Amerike, prirode i tehnologije, svetlosti i tame. I to mu je pošlo za rukom. Ovo mesto ostaje da uči da je trajnost ponekad u jednostavnim stvarima, tračku svetlosti na papiru, obliku kamena, u prostoru koji poziva na introspekciju.