Razgovori – Autentični makeup svet viđen očima Branislave Kostić

Tekst: Milena Veselinović
Razgovarala: Jelena Milovanović

Svetlost reflektora možda otkriva svaku nijansu i detalj pozornice, ali takođe nam daje priliku da saznamo da postoji umetnica koja svojim radom ne samo da osvetljava lica, već i priče koje stoje iza njih.

Branislava Kostić, šminkerka čiji se rad proteže kroz različite sfere lepote, od modnih pisti do intimnih portreta poznatih ličnosti, deli sa nama svoje putovanje kroz makeup univerzum u ekskluzivnom intervjuu za 11:11 magazin. Od prvih koraka u industriji, gde je šminkanje viđeno kao puki hobi, do danas, kada njen potpis znači prepoznatljivost i prestiž, Branislava razotkriva kako je strast prema šminki vodila kroz izazove i uspehe.

Ona ne samo da sledi svoje estetske principe i ne pravi kompromise sa kojima se nikada ne bi pomirila, već i savetuje kako ostati veran sebi u svetu koji često nagrađuje konformizam. Sa impresivnom karijerom koju ima iza sebe, ona otkriva šta čini savršen makeup i kako prepoznati pravog šminkera. Ovo je priča o hrabrosti, snovima koji se prate uprkos svemu, o pronalaženju savršenog balansa između karijere i ličnog života, i, pre svega, o individualizmu koji trijumfuje.

Počela si da se baviš ovim poslom, kada je malo ko znao puno na tu temu i kada to zanimanje nije bilo široko rasprostranjeno kao danas. Šta ti je bio motiv, i da počinješ danas da li bi opet izabrala to zanimanje?

Istina, šminkera koji se bave filmom i pozorištem je bilo, ali onih koji rade beauty, magazine, poznate ličnosti, revije, baš i ne toliko. Ni tržište nije bilo veliko kao sada. Ranije su se za posebne prilike žene uglavnom šminkale kada se udaju, devojke za maturu i to je bilo to. Niko oko mene nije verovao da šminker može da bude pravo zanimanje, a ne hobi…i mnogi su me odgovarali: ’’To je nemoguće/tržište je već zasićeno/fakultet si završila i to moraš da radiš’’. Napravila sam grešku i dozvolila okolini da mi ispere mozak. Zato sam radila paralelno dva posla preko deceniju, gde sam kancelarijski posao gledala kao ’’ozbiljan’’, a šminkerski kao dodatan. Posle mnogo godina balansiranja sam presekla i odabrala istinsku ljubav – šminku. Da krećem opet – opet bih završila FPN, opet bih radila u modnom magazinu kao novinar i urednik posle, to ne bih promenila jer mi je dalo mnogo poznanstava i širinu. Samo, ne bih tu ostala 15 godina, nego bih posle pet dala otkaz i opet se bavila šminkom. 

Koji su estetski principi kojima se vodiš kada radiš?

Da je čisto.

Da klijentkinja liči na sebe, samo da je 50% lepša.

Da je čisto.

Da se sa vrata ne vidi prvo šminka na njenom licu.

Da je čisto.

Na koje kompromise nikada ne bi pristala?

Ne bih pristala da me ne potpišu na rad ili da se ja potpišem na tuđi rad, a samo sam popravljala šminku. Sve su to stvari koje se dešavaju i valjda zato što šminka nije ’’ništa ozbiljno’’, mnogi na to ne reaguju. Ali meni jeste, kao i svim ljudima što je ozbiljan posao od koga žive. 

Koji projekat ili projekte bi izdvojila kao posebno drage u svojoj impresivnoj karijeri?

Hajde nešto skorašnje – najbolji makeup na Belgrade Fashion Weeku. To mi je drago jer nije samo moje, nego čast delim sa svojim timom od 10 ljudi koji su radili sa mnom. 

Koji savet bi dala devojkama kada se same šminkaju? Na šta bi trebalo da obrate pažnju, a šta da izbegavaju?

Ovo savetujem i šminkere i klijente koji dođu da nauče da našminkaju sami sebe: ’’If it’s not broken, do not fix it’’. Znači, ako nema potrebe za velikim slojem pudera – ne stavljati ga, ako nema potrebe za zadebljavanjem i iscrtavanjem obrva, nemojte to raditi…Takođe, nećete se potamneti ako stavite puder koji je tamniji. Ostaju vam celo telo, uši, razdeljak u kosi i šake koji otrkivaju koje ste boje zaista. Ne izgledate ’’bolesno’’ ako ste mnogo bledi, to nećete popraviti tamnijom nijansom tena, nego korektorom za podočnjake i rozikastim ili kajsijastim rumenilom. Trend nosite samo ako vama pristaje, ne po svaku cenu, a ako ne pristaje, sačekajte samo koji mesec, sa ovim tempom promena, sledeći ubrzo stiže. 

Koji savet bi dala damama kada biraju šminkera, kako je najlakše prepoznati onog pravog?

Kada birate šminkera to je kao kada birate restoran: ako vam se jede pizza, nećete otići u meksički restoran i naručiti je. Takođe, da li želite da sednete u restoran, jer to ima svoje trajanje i svoju cenu ili ćete pokupiti fast food na ulici? Isto je i sa šminkerima: najbolje je da pogledate portfolio artista i ako vam se dopada 80% onoga što ima na meniju, a vama taj look treba, zakažite termin. Znači, ako neko radi jake tenove, puno boja, ekstremne trepavice, a vi odete i tražite nešto prirodno, spremite se na razočaranje. Istina, dobri šminkeri mogu da urade sve što poželite, ali uvek imajte na umu i njihov lični senzibilitet i prema tome birajte. To znači da danas možete otići kod jednog, sutra kod drugog, u zavisnosti od toga šta vam se u nekoj prilici nosi i to je sasvim u redu. Opet isto kao restoran: jedan dan ćete želeti suši, a drugi francusku kuhinju i prema tome ćete se organizovati. Šminkeri sa sobom nose i iskustvo: neki puno pričaju, neki puštaju glasnu popularnu muziku, neki ćute…vi tom prilikom birate i to iskustvo. Nebrojeno puta su kod mene došli klijenti drugih šminkera koji nisu imali zamerku na rad, nego na iskustvo, energiju, vibracije im se nisu poklopile. Kao što su, verujem, mnogi od mene i otišli kod kolega, iz tih istih razloga…

Koliko hrabrosti je potrebno da se u današnje vreme slede svoji snovi?

Neću da lažem da sam nešto mnogo hrabra. Imala sam otkaz spreman u fioci tri godine. Normalno je bojati se, biti nesiguran, strahovati od uletanja u ’’slobodan pad’’. Pogotovo nama koji smo bili u sistemu i imali određenu vrstu ušuškanosti koju freelance-ri nemaju. Ali znam da ako osoba zaista veruje u to što radi, ako zaista želi da živi svoj san, ako je strast u njoj za tim poslom/hobijem/veštinom toliko jaka, ona će ceo svet oko sebe zaljubiti u svoj san. Ali tu ne smete lagati pre svega sebe, jer energiju ne možete slagati. Jedno je ’’Ja volim svoju ideju tog posla’’, a drugo je ’’Ja volim taj posao stvarno’’. Ja sam presekla i to mi je najbolja stvar koju sam u životu uradila i šta da vam kažem – vidimo se da druge strane straha. 

Kako pronaći savršeni balans izmešu uspešne karijere i ispunjenog ličnog života? 

Posao od 9h do 17h ne osigurava sreću. Nikada nećete znati kako izgleda utorak u 14h na sunčanoj klupi u parku dok vam vaš pas donosi štap da mu bacite da se igra. A baš u tim utorcima ili sredama se dešava pravi život. 

Koji je sledeći korak u tvojoj karijeri, da li postoje neki ciljevi koji čekaju da tek budu ispunjeni?

I opet se vraćamo na priču o snu – kada radite nešto za čim je ljubav u vama ogromna, a i duboka kao bunar, iz tog bunara uvek ima još nešto da se iščačka. A kada radite posao koji vam neko od spolja nameće, kao kaput na leđa, samo ćete gledati prvu priliku da ga stresete sa sebe i pobegnete dalje. 

Crveni karmin i savršeno iscrtani eyeliner su prvo što nam padne na pamet kada pomislimo na tvoj make up. Prema tvom mišljenju, koliko je bitno negovati lični stil?

Ako želite da budete kao svi drugi, vi radite isto šta rade i svi drugi. Ako želite da budete jedinstveni, nađite neko obeležje koje vam se jako dopada (šminka/frizura/garderoba/aksesoar) i držite ga se. To može i ne mora da bude ceo stil u smislu ceo garderober, može da bude samo jedna stvar (kao što je kod Steve Jobsa, bila crna rolka), po kojoj će biti poznati. Traži se ’’samo’’ jedna stvar – doslednost. 

Šta je za tebe individualizam nad konformizmom?

Sve ovo što sam gore napisala. Ali to su i težina, odgovornost, nerazumevanje većine i sredine, osude, nepripadanje… ali kada pređeš sa te druge strane, tu stoji samo jedna reč – pobeda. 

Foto: Branislava Kostić, privatna arhiva

POVEZANE VESTI