Proleće, sa svim svojim nijansama novih početaka, savršeno je vreme da se zakorači u svetove koji nisu naši, a koji nas, paradoksalno, podsete ko smo mi.
Verujem da se najbolji izbori ipak ne prave po sezoni, već po kompleksnosti teme koju obrađuju. Ipak, neka proleće bude izgovor za susrete sa delima koja nas ne pozivaju samo na čitanje, već na promišljanje.
U nastavku vam predlažemo naslove koji nose vreme, pitanja, vizije i ožiljke. One koje nećemo lako zaboraviti.
Marsel Prust – U potrazi za izgubljenim vremenom
Ovaj roman nećete pročitati, vi ćete u njega uroniti – uvereni smo. Prust piše o sećanju, vremenu, identitetu sa preciznošću hronološkog mehanizma, kreirajući štivo koje je savršeno za one koji žele da im čitanje postane ritual, a ne zadatak. Pisac je sačinio sagu o odrastanju mudrog i osetljivog Marsela, mladića hipnotisanog mondenskim životom, koji tek u kasnim svojim godinama otkriva da želi da se posveti pisanju.
Kazuo Ishiguro – Never Let Me Go
Naizgled nežna priča o odrastanju u engleskom internatu, prerasta u tihi horor o ljubavi, gubitku i nehumanosti sistema. Ishiguro nas vodi kroz introspektivnu distopiju u kojoj se postavlja jedno važno i suštinsko pitanje: Šta znači biti čovek?
Džordž Orvel – 1984
Ovo je jedan od onih romana koje ćete želeti iznova da čitate, jer nažalost, nikad neće izaći iz mode. Orvelova mračna vizija sveta u kojem dominiraju kontrola, nadzor, i potiskivanje slobodne misli, čita se u jednom dahu, dok ste u potpunom grču. Tematika konkretnog romana vezana je usko za staljinistički režim i kult ličnosti, ali zbog svoje mogućnosti da se preslika i na druge sisteme, itekako je univerzalna u svojoj poruci, i možemo se lako poistovetiti sa njom.
Rejčel Kask – Trilogija: Obris / Tranzit / Pohvale
Kask piše bez ukrasa, kod nje svaka rečenica ima svoju težinu. Ova trilogija nudi introspektivnu, gotovo ispovednu prozu, u kojoj glavna junakinja sluša druge, a mi kroz te priče shvatamo više o njoj – i o sebi. Knjiga je za one koji tragaju za smirenom snagom i preciznošću savremene literature.
Artur Klark – Susret sa Ramom
Ljubitelji naučne fantastike, ovo je naslov za vas. Takođe je za sve one koji žele da promene ugao iz kojeg posmatraju univerzum. Rama je inače neistražena vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u Sunčev sistem. Klark nas suočava sa nepoznatim, inteligentnim, veličanstvenim, ravnodušnim. Ovo nije samo još jedna priča o svemiru, već o ljudskoj potrebi da sve razumemo, pa i ono što možda nije predviđeno da bude shvaćeno.
Maks Friš – Homo faber
Na latinskom homo faber znači čovek kovač svoje sudbine, a ovo je priča o proračunatom inženjeru, koji u jednom momentu nakon susreta sa mladom Savet, biva suočen sa iracionalnim životom. Ovde se pripoveda o ljudskom otporu prema emocijama, i o tome kako nas život iznenadi uvek tačno tamo gde smo mislili da smo najjači. Od kako je objavljen 1957. godine, roman je prodat u preko 4 miliona primeraka i preveden je na 25 jezika.
Miroslav Krleža – Na rubu pameti
Upravo ovaj Krležin roman, je jedna intelektualna lavina. Kroz lik bezimenog protagonista koji odbija da ćuti pred društvenim licemerjem, ovaj tekst postaje manifest otpora. Oštar, ironičan, brilijantno sročen – kao čaša gorke istine koju vredi popiti. Kada budete čitali knjigu imaćete utisak da ju je napisao neki savremenik, a ne da je nastala još 1938. godine.