- Umetnost
Priča o porodici, umetnosti i nasleđu – Sir John Soane’s Museum
Muzej kao plod porodičnih sukoba, kolekcije umetnina koje su mogle biti rasprodate i zauvek izgubljene za javnost – muzej Soane u Londonu, adresa je koja pripoveda fascinantnu životnu priču jednog od najistaknutijih arhitekata u Engleskoj.
Ovo je priča o Sir John Soane, profesoru Kraljevske akademije, posvećenom kolekcionaru slika, skulptura, knjiga, crteža, koji je pravnom bitkom lepotu prošlosti sačuvao za budućnost.
Na adresi Lincoln’s Inn Fields, nalazi se verovatno jedan od najneobičnijih muzeja na svetu, čija je sudbina mogla da završi na skroz drugačiji način. Ovo je spomenik arhitekture, ali i vremenska kapsula ispunjena umetnošću, istorijom i ličnim anegdotama koje pozivaju posetioce da zarone u svet neoklasične grandioznosti i kreativnog haosa.
Ko je bio Sir John Soane?
On je rođen 1753. u skromnoj porodici kao sin zidara. Od malih nogu pokazivao je pokazao ljubav prema crtanju koja mu je kasnije otvorila vrata arhitektonskog obrazovanja. Talenat, upornost i neumoran rad doneli su mu prestižnu nagradu koju dodeljuje Kraljevska akademija za arhitekturu, a uz njihovu stipendiju dobio je priliku da proputuje Evropom. Posete Rimu i Pompeji ostavile su izuzetan utisak i uticale na kasniji rad stvaralaštvo. Tokom dugogodišnje impresivne karijere stvorio je brojna arhitektonska zdanja koja su ostala da svedoče o ekspresivnosti jednog genija – banka Engleske i Dulwich Picture Gallery, samo su neke od njih. Među najzapaženijim zaostavštinama je definitivno kuća-muzej u okrugu Bloomsbury. U njoj su oslikane sva inventivnost, ljubav prema umetnosti i neiscrpna želja za učenjem i otkrivanjem novih vidika.
Autobiografija u formi kuće – preko 40 hiljada sačuvanih umetnina
Muzej koji danas možemo posetiti obuhvata tri zgrade (12, 13 i 14) koje je Soane kupio u periodu od 1792. do 1823. i preuredio ih po sopstvenim zamislima. Ovde je svoj dom pronašlo preko 40 hiljada raznih umetnina. Zgrada br. 12 je bila njegov dom i kancelarija, dok su brojevi 13 i 14 bili mesto za kolekcionarske primerke. A šta se ovde može videti? Pažljivo uređene sobe kriju sve, od egipatskih antikviteta, rimskih skulptura do modela savremenih građevina, slika i još mnogo toga što je Sir John kupovao na aukcijama tokom decenija. Jedan od verovatno najvrednijih eksponata je sarkofag egipatskog faraona Setija I. Život i umetnost ovde su uklopljene pod jednim krovom. Počevši od biblioteke do trpezarije, sa dugačkim lukovima i vitražima koji prelamaju svetlost, sve do studija gde se nalazi Soaneov radni sto sa gipsanim odlivcima antičke arhitekture – svaki kutak ove kuće posetiocima će ispričati delić istorije. Centralni deo muzeja je Dome Area, i ovde je sve podređeno svetlosti iz staklene kupole. Prostorija je ispunjena klasičnim mermernim skulpturama i bistama, ovde je i statua Apolona, antičke vaze i ćupovi, stotine detalja sa svih strana od kojih nećete moći da odvojite pogled. Ova prostorija je srce je muzeja koje je Soane nesebično hteo da podeli sa studentima arhitekture i svima koji su, poput njega, bili fascinirani prošlošću.
Porodični sukob koji je mogao skupo koštati
Soaneov lični život je bio pun turbulencija. Njegovi sinovi, nažalost, nisu nasledili očevu strast prema kolekcionarstvu, i često su mu zadavali puno problema, što je moglo da se odrazi i na Soaneovu imovinu. Neposredno pre smrti, duboko razočaran ponašanjem svojih sinova za koje se bojao da će prokockati sve, Soane je uspeo da 1833. izdejstvuje Akt parlamenta kojim je kuća-muzej sačuvana kao javno dobro, otvorena za sve. Sinovi su isključeni iz nasledstva, a John je osigurao da kuća ostane u onom obliku u kojem je bila pre njegove smrti.
Kolekcija koju je godinama pažljivo gradio nije bila samo privatna strast koju bi sebično sačuvao za sebe, već je imao ideju da ovo mesto ostavi generacijama koje dolaze da im dokaže da arhitektura može u skladu da koegzistira sa slikarstvom, i drugim formama umetnosti. Da nije bilo ove nesrećne porodične dinamike, muzej verovatno nikad ne bi opstao u izvornom obliku, a zbirka koju je Sir John prikupljao mogla je biti rasprodata.